Foto:Shutterstock
Neki ljudi imaju promjene u mozgu karakteristične za Alchajmerovu bolest, a ipak nikada ne razviju simptome demencije.
Nova holandska studija pokazuje da bi deo odgovora mogao da se krije u ponašanju rijetkih, nezrelih neurona u centru za pamćenje, piše N1 Sarajevo.
Istraživači Holandskog instituta za neuronauku analizirali su uzorke mozga preminulih donatora, prosječne starosti veće od 80 godina. Uzorci su podeljeni u tri grupe: osobe bez promjena u mozgu, osobe sa Alchajmerovom demencijom i osobe koje su imale promjene karakteristične za Alchajmerovu bolest, ali bez ikakvih simptoma. Rezultati su objavljeni u časopisu Cell Stem Cell.
Naučnici su se usredsredili na nezrele neurone u hipokampusu, dijelu mozga ključnom za pamćenje. Pronašli su ih u svim grupama, čak i kod osoba starijih od 80 godina, i to u sličnom broju.
Razlika je bila u tome šta te ćelije rade. Kod osoba sa očuvanim kognitivnim funkcijama bili su aktivni programi za preživljavanje i zaštitu, dok su signali upale i odumiranja ćelija bili slabiji. Autori pretpostavljaju da bi ovi neuroni mogli da pružaju podršku okolnom tkivu.
Šta studija ne dokazuje
Autori upozoravaju da se nalazi zasnivaju na obrascima u tkivu, a ne na eksperimentima koji bi potvrdili funkciju ovih ćelija. Studija ne dokazuje da ove ćelije sprečavaju demenciju, niti da se u mozgu odraslih osoba neprestano stvaraju novi neuroni. Otpornost na bolest vjerovatno zavisi od više mehanizama.
Ipak, ovo otkriće otvara novi pravac istraživanja: umjesto pitanja koliko ćelija mozak ima, postavlja se pitanje kako se one ponašaju pod pritiskom bolesti.
Izvor:DAN
