Kasniji ulazak u menopauzu povezan je sa manjim oštećenjem krvnih sudova u mozgu

Promjene nivoa hormona direktno utiču na mozak, a naučnici sumnjaju da bi to moglo da objasni zašto žene generalno imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.

Žene tokom različitih životnih faza prolaze kroz značajne promjene nivoa estrogena, a novo istraživanje pruža dodatne dokaze da bi te oscilacije mogle da budu povezane sa zdravljem mozga u kasnijem životnom dobu, prenosi Science alert

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu Neurology.

„Naši rezultati ukazuju na to da izloženost hormonima tokom različitih perioda života žene može imati kumulativne efekte i na zdravlje krvnih sudova mozga u starijem dobu“, kaže neurobiološkinja Ana Marseglija sa Instituta Karolinska u Švedskoj.

Marseglija i njene kolege otkrili su da su žene sa dužim reproduktivnim periodom, kao i one koje su koristile hormonsku terapiju tokom menopauze, u 70. godini života uglavnom imale manje znakova bolesti malih krvnih sudova u mozgu.

„Ovi nalazi ukazuju na to da krvni sudovi mozga mogu imati važnu ulogu u povezanosti estrogena i starenja mozga“, dodaje Marseglija.

Šta je pokazalo istraživanje?

Studija je obuhvatila podatke 352 zdrave žene iz Švedske, rođene 1944. godine, koje su učestvovale u Geteborškoj studiji H70.

Sve učesnice su u 70. godini života podvrgnute snimanju mozga magnetnom rezonancom, a većina je ponovo pregledana u 75. godini. Istraživanje je obuhvatilo isključivo cisrodne žene.

Magnetna rezonanca koristi magnetna polja i radio-talase za stvaranje detaljnih trodimenzionalnih snimaka struktura unutar mozga, uključujući krvne sudove, bijelu masu i moždanu koru.

Žene su takođe navele koliko je trajao njihov reproduktivni period, odnosno koliko je godina prošlo od prve menstruacije do menopauze ili hirurškog uklanjanja oba jajnika. Pored toga, istraživači su prikupili podatke o tome da li su ikada koristile oralne kontraceptive ili hormonsku terapiju tokom menopauze.

Ovi podaci korišćeni su kao posredni pokazatelji ukupne izloženosti estrogenu tokom života, iako istraživači nisu direktno mjerili nivo hormona.

Pokazatelji bolesti malih krvnih sudova u mozgu, koji se mogu uočiti magnetnom rezonancom, uključuju svijetle promjene u bijeloj masi mozga, poznate kao hiperintenziteti bijele mase, lakune (male šupljine u mozgu ispunjene cerebrospinalnom tečnošću), sitna moždana krvarenja i neuobičajeno proširene prostore oko krvnih sudova u bazalnim ganglijama.

Istraživači su otkrili da je svaka dodatna godina reproduktivnog perioda bila povezana sa približno osam odsto manjom vjerovatnoćom da žena u 70. godini ima dva ili više pokazatelja bolesti malih krvnih sudova mozga.

Kasniji ulazak u menopauzu, a ne raniji početak menstruacije, imao je najveći uticaj na ovu povezanost.

Žene koje su koristile hormonsku terapiju tokom menopauze takođe su uglavnom imale manje znakova bolesti malih krvnih sudova i bolje očuvanu mikrostrukturu bijele mase mozga.

Kod žena koje su nosile genetsku varijantu APOE-ε4, koja povećava rizik od Alchajmerove bolesti, hormonska terapija bila je povezana sa većom debljinom moždane kore u regijama koje su posebno osjetljive na ovu bolest.

Međutim, takva povezanost nije uočena kod žena koje nisu imale ovu genetsku varijantu.

„Naši nalazi ukazuju na to da duža izloženost estrogenu koji tijelo prirodno proizvodi, kao i ranija upotreba oralnih kontraceptiva ili hormonske terapije tokom menopauze, mogu doprinijeti očuvanju zdravlja krvnih sudova mozga, uz potencijalne koristi za zdravlje mozga žena u starijem životnom dobu“, navode autori studije.

Ipak, pošto je riječ o opservacionoj studiji, rezultati ne mogu da potvrde uzročno-posledičnu vezu.

Na uočene povezanosti mogu uticati i brojni drugi faktori, uključujući druge hormone čiji se nivoi takođe mijenjaju tokom menopauze.

Osim toga, istraživanje je obuhvatilo relativno mali broj žena iz samo jedne zemlje, pa nije jasno da li bi se isti rezultati mogli primijeniti na širu populaciju.

Važno je napomenuti i da su mnoge uočene povezanosti prestale da budu statistički značajne kada su primijenjeni stroži kriterijumi statističke značajnosti.

Veliki pregled ranijih istraživanja nije pronašao čvrste dokaze da hormonska terapija tokom menopauze utiče na rizik od demencije, bilo tako što ga povećava ili smanjuje.

„Zbog toga se ovi rezultati ne mogu koristiti kao osnova za preporučivanje hormonske terapije u preventivne svrhe“, kaže neuronaučnica sa Jejla Đulija Lorenzon, prva autorka studije.

Ipak, nalazi predstavljaju osnovu za dalja istraživanja.

„S obzirom na nedostatak preventivnih strategija za kognitivne poremećaje koje uzimaju u obzir razlike između polova, razjašnjavanje dugoročnog uticaja estrogena na mozak i kognitivne funkcije ostaje važan klinički prioritet u eri personalizovane medicine“, zaključuju istraživači.