Foto:Shutterstock
Žene čine dvije trećine dijagnostikovanih slučajeva Alchajmerove bolesti.
Ako ste žena u menopauzi, vjerovatno vam je dobro poznat osjećaj mentalne magle. I dok su prijatelji, porodica, pa čak i zdravstveni radnici možda odbacivali ovu temu kao nešto što je jednostavno neizbježan dio starenja, naučnici otkrivaju da je situacija složenija, prenosi Eatingwell.
U nedavnoj epizodi emisije Next Question with Katie Couric, Kejti Kurik razgovarala je sa dr Rondom Voskul, profesorkom neurologije na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i osnivačicom Neurološkog odjeljenja Sveobuhvatnog programa za menopauzu na UCLA, o zdravlju mozga tokom menopauze.
Voskul objašnjava da su žensko tijelo i mozak prepuni estrogenskih receptora, jer je estrogen koristan za kožu, kosti, srce i mozak. Međutim, kada nivo estrogena naglo opadne – što se obično dešava kada žena uđe u rane pedesete – određeni djelovi mozga zapravo se smanjuju.
Tada se javlja ono što se uobičajeno naziva mentalnom maglom, odnosno ono što Voskul opisuje kao probleme specifične za određene kognitivne funkcije.
„To uključuje radnu memoriju, verbalno pamćenje, brzinu obrade informacija i sposobnost praćenja toka misli“, kaže Voskul.
Ona objašnjava da, kada mozak više ne dobija estrogen, može da se pokrene svojevrsni domino-efekat.
„Ćelije u tom dijelu mozga zaduženom za pamćenje više ne dobijaju podršku [od estrogena], a samim tim ne pružaju podršku ni nervnim ćelijama koje stvaraju veze“, objašnjava ona.
Neke žene uzimaju estrogenske suplemente zbog simptoma menopauze, poput valunga, i to je u redu ako im je takvu terapiju preporučio ljekar. Međutim, Voskul objašnjava da estrogen koji se propisuje za ublažavanje valunga vjerovatno neće pomoći kod mentalne magle.
Razlog je taj što različiti djelovi mozga regulišu temperaturu (hipotalamus) i kognitivne funkcije (hipokampus i frontalni korteks), a za to su potrebne različite vrste estrogena.
„Problem je u tome što i dalje govorimo o estradiolu kakav smo imali prije 30 godina“, kaže Voskul.
„Potrebni su nam estrogeni koji će delovati na zdravlje mozga, koje ćete moći da podnosite i koji neće imati toliko štetnih efekata na zgrušavanje krvi, dojke i slično.“
Dok Voskul i njen tim istražuju ovu temu i rade na razvoju bezbijednih estrogena koji bi bili usmereni na zdravlje mozga, moglo bi da prođe nekoliko godina prije nego što ih odobri američka Uprava za hranu i ljekove (FDA) i postanu dostupni široj populaciji.
Ona takođe napominje da će, čak i ako ne uzimate estrogen ili ne možete da ga uzimate, valunzi na kraju sami nestati. Međutim, mentalna magla može da se nastavi.
Kada ju je Kurik pitala koje mogućnosti imaju žene koje ne mogu da uzimaju estrogen, Voskul je izdvojila jedan posebno važan način.
„Mislim da je najbolje što možete da uradite – da vježbate“, kaže Voskul.
Ona objašnjava da fizička aktivnost pozitivno utiče na tri glavna tipa demencije: Alchajmerovu bolest, vaskularnu demenciju i kombinaciju ova dva oblika.
Voskul takođe ističe zanimljivu činjenicu da se dvije trećine slučajeva Alchajmerove bolesti javlja kod žena.
„Kada razmišljate o ta tri tipa demencije, veoma je važno da vježbate jer možete da utičete na svoj kardiovaskularni sistem“, kaže Voskul.
Ovaj uticaj na kardiovaskularni sistem podrazumeva smanjenje rizika od ateroskleroze, koja je jedan od glavnih faktora rizika za srčana oboljenja i moždani udar.
Jednostavno rečeno, ako krvni sudovi nisu začepljeni, više krvi može da stigne do mozga. Voskul smatra da je to posredan uticaj fizičke aktivnosti na mozak.
„Međutim, postoji i direktan uticaj vježbanja na mozak koji je zaista fascinantan. Mozak i mišići stvaraju faktor – neurotrofni faktor koji potiče iz mozga, odnosno BDNF – koji štiti mozak“, kaže Voskul.
„Dakle, fizička aktivnost može da pomogne mozgu i posredno, smanjenjem kardiovaskularnih problema, i direktno, putem ovog faktora koji štiti mozak. To je zaista fascinantno. Zato nam je potrebna fizička aktivnost.“
Neurotrofni faktor koji potiče iz mozga (BDNF) jeste važan protein neophodan za zdrave kognitivne funkcije. Postoje dokazi da BDNF koji se stvara tokom vježbanja može da pomogne frontalnom korteksu da bolje funkcioniše.
Voskul objašnjava da se vrsta fizičke aktivnosti na koju misli odnosi na kardiovaskularne vježbe koje ubrzavaju rad srca, uključujući vožnju bicikla, brzo hodanje, džogiranje i plivanje, kao i trening snage.
„Tri puta nedjeljno – po 30 minuta kardiovaskularnih vježbi, tako da ubrzate rad srca“, kaže Voskul.
„Drugih 30 minuta posvetite dizanju tegova. To je dobro za zdravlje kostiju.“
Međutim, fizička aktivnost nije jedina vrsta vježbanja koju Voskul preporučuje.
Ona preporučuje i kognitivne vježbe, ali ne bilo kakve igre za mozak. Voskul savjetuje da se izaberu aktivnosti koje predstavljaju izazov za verbalno pamćenje, brzinu obrade informacija i koncentraciju.
Takođe, pokušajte da naučite nešto novo, što će dodatno aktivirati mozak.
Naravno, i ishrana ima važnu ulogu u zdravlju mozga, a Voskul preporučuje mediteransku ishranu sa niskim sadržajem masti.
Pokazalo se da MIND dijeta, koja predstavlja kombinaciju mediteranske i DASH dijete, doprinosi zdravlju mozga tako što smanjuje upale i obezbeđuje mozgu i krvnim sudovima antioksidanse, vlakna i druge hranljive materije koje podržavaju njihovo zdravlje.
Ove dijete takođe sadrže manje zasićenih masti i natrijuma, koji se povezuju sa lošijim zdravljem srca i mozga.
Na kraju, Voskul podstiče žene u menopauzi da ne odustaju, već da preduzmu konkretne korake.
Vježbajte, hranite se zdravo, pokušajte da naučite nešto novo i obavezno provodite vrijeme sa prijateljima i porodicom, savjetuje Voskul.
Uvođenje ovih promjena može da djeluje zastrašujuće, ali moguće je napraviti male korake ka boljem zdravlju.
Izvor:DAN
