Foto: Printscreen Tanjug
Treba prvo dobro proanalizirati koji su bili problemi u dosadašnjim odnosima Srbije i Crne Gore i učiniti sve da se ti odnosi podignu na najviši mogući nivo. Nema nikakvog smisla da imamo neke forme saradnje sa drugim susjednim državama koje su na višem stepenu.Takođe, bio bih veoma srećan kada bi i sa crnogorske strane bilo isto – da forme saradnje koje postoje sa drugim susjednim državama budu najmanje takve, ako ne i bolje sa Srbijom, kaže u intervjuu za Pobjedu dr Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kandidat na Studentskoj listi. Ističe da vjeruje da će Srbija postati faktor stabilnosti i progresa u regionu.
Regionalni odnosi su loši i zbog politike koje je vodio Beograd, na koji način ih treba urediti?
ŠOŠKIĆ: Srbija treba da bude konstruktivni član u regionu i Evropi, da se ponaša kao demokratska država koja poštuje ljudska i građanska prava i promotor razvoja institucija u regionu. Očekujem da će se Srbija iz statusa u kojem je bila faktor koji je destabilizirao određene zemlje u našem susedstvu okrenuti mnogo odgovornijoj i dobrosusedskoj politici koja počiva na interesima regiona u celini i na saradnji. Verujem da će Srbija postati faktor stabilnosti i progresa u regionu.
Novac iz budžeta Srbije je odlazio i u Crnu Goru raznim udruženjima i grupama koja se „bore za prava Srba“. Hoće li se nastaviti novčana podrška?
ŠOŠKIĆ: Odgovarajući nivo podrške manjinskim zajednicama u drugim državama je uobičajena praksa koju sprovodi veliki broj država. Ono što ne bi trebalo da bude slučaj jeste da se takva vrsta podrške pretvara u finansiranje političke nestabilnosti u susednim državama. Dakle, daleko od toga. Ali zaštita kulturnog nasleđa i afirmacija kulture manjinskih zajednica je evropska tekovina koju nema razloga da ne podržavaju sve zemlje u regionu – to je prirodno postupanje.
U Srbiji postoje manjinske zajednice koje dobijaju podršku od matičnih država što je normalna i korisna stvar, jer svi treba da budu ravnopravni pred zakonom ali i da imaju i pravo da održavaju svoju nacionalnu tradiciju i kulturu, bez obzira što ne žive u matičnoj državi. Tu bi trebalo da se grade mostovi saradnje, a ne mostovi nerazumevanja, ali naravno takva podrška ne bi smela da bude zloupotrebljena na bilo koji način niti da ima negativne posledice na državu u kojoj nacionalna manjina živi.
Hoće li se preispitivati gdje je iz budžeta Srbije odlazio novac u Crnu Goru?
ŠOŠKIĆ: Svako ministarstvo će raditi po zakonu i biti odgovorno da preispita kako su trošena sredstva. Ministarstva Srbije koja su bila najviše involvirana u tim poslovima imaće svoj deo zadatka.
Porijeklom ste iz Crne Gore, Vaša porodica je dala veliki doprinos njenom društvenom razvoju: Vaš otac je bio predsednik CANU, predsjednik Predsedništva Crne Gore od 1984. do 1985. godine, stric je bio glavni i odgovorni urednik Pobjede i predsjednik Skupštine Crne Gore četiri godine 70-ih godina. Vi ste karijeru gradili u Srbiji, na koji način ćete doprinijeti prvo relaksakciji a zatim i poboljšanju odnosa Srbije sa Crnom Gorom?
ŠOŠKIĆ: Rođen sam u Beogradu, u Crnoj Gori sam provodio puno vremena, imam jaku vezu sa njom i rodbinske i prijateljske odnose koji su izuzetno razvijeni. Meni je najprirodnije da Crna Gora i Srbija imaju najviše moguće odnose prijateljstva i saradnje i razumevanja, verovatno možda i za nijansu više u odnosu na neke druge susedne države.
Na kojem polju mogu prvo da otople odnosi?
ŠOŠKIĆ: Treba prvo dobro proanalizirati koji su bili problemi u dosadašnjim odnosima i učiniti sve da se ti odnosi podignu na najviši mogući nivo. Nema nikakvog smisla da imamo neke forme saradnje sa drugim susednim državama koje su na višem stepenu odnosa u odnosu na Crnu Goru. Takođe, bio bih veoma sretan kada bi i sa crnogorske strane bilo isto da forme saradnje koje postoje sa drugim susednim državama budu najmanje takve ako ne i bolje sa Srbijom.
U posljednjih 14 godina vlast nas je uvjeravala da smo najbolji u regionu u ekonomiji „ekonomski tigar“, zbog korupcije je pala nadstrešnica koja je ubila 16 ljudi u Novom Sadu i izazvala studenski bunt koji je doveo do smjene režima. Vučić je došao na vlast pričom o borbi protiv korupcije – što se dogodilo sa tom pričom?
ŠOŠKIĆ: Od strane dotičnog kojeg ste spomenuli i drugih visokih zvaničnika i političke strukture u poslednjih 14 godina građani su bili zatrpani apsolutnim neistinama u vezi sa mnogim stvarima uključujući i ove koje ste pomenuli.
Srbija nije nikakva dinamična privreda. Od 2012. do danas ona je imala prosečnu stopu rasta oko 2,4 odsto što je sporije od stopa rasta u centralnoj i istočnoj Evropi… Dakle, nema govora o nekakvom dinamičnom privrednom rastu Srbije u poslednjih 14 godina. Srbija je danas u neuporedivo gorem stanju institucionalnog razvoja, vladavine prava, demokratije, slobode informisanja, slobode glasanja, poštovanje građanskih i ljudskih prava nego ikada u svojoj istoriji. To su građani osetili i kroz život u Srbiji ali su to uočile i međunarodne institucije koje se bave posmatranjem institucionalnog razvoja, percepcijom korupcije, pranjem novca i finansiranjem terorizma i drugih parametara koje čine institucionalno okruženje u svakoj zemlji.
Što nova vlada Srbije treba odmah po formiranu da uradi u ekonomiji? Da li biste prihvatili mjesto premijera Srbije?
ŠOŠKIĆ: Nova vlada Srbije treba da sprovodi plan Studentske liste (SL) koji vrlo jasno kaže: prestati sa zloupotrebom javnih preduzeća, uvesti sistem koji će se – ne boriti, nego sprečiti korupciju, transparentnost svih javnih ugovora, treba smanji trošenje zasnovano na nelegalnim korupcionim poslovima koji su rastakali budžet Srbije poslednjih desetak i više godina. Sa druge strane treba popraviti prihodnu stranu kroz međuporesku disciplinu i odsustvo bilo kakvog privilegovanog položaja bilo kog dužnika.
Zatim, finansijska konsolidacija budžeta, jačanje sposobnosti Srbije da redovno izmiruje obaveze. Taj princip je važan i delotvoran i prepoznat od strane međunarodnih finasijskih institucija jer pobedom SL odmah je reagovalo međunarodno finansijko tržište i pale su kamatne stope na javni dug Srbije na međunarodnom tržištu. To je jako dobra vest jer međunarodno tržište prepoznaje kvalitet.
Ekonomska politika koju predlaže SL je mnogo više investiranja u znanje, nauku, obrazovanje, istraživanje, povezivanje, razvoj instituta i privrede i primena znanja u svim oblastima da bi se popravila konkurentna sposobnost naše privrede i da bi Srbija mogla da obezbedi i eksternu izbalansiranu poziciju u odnosima sa inostranstvom koja se meri deficitom u tekućem delu platnog bilansa koji je u slučaju Srbije još hronično prisutan na relativno visokom nivou.
Inače SL će uskoro izaći sa predlogom za izvršne organe vlasti premijera i ministre. To je demokratski proces i treba sačekati njihove predloge, odluke i normalan zakonski postupak koji vodi prvo verifikaciji mandata u parlamentu a nakon toga i izboru Vlade Srbije.
Izgrađeni su auto-putevi u Srbiji ali u svakom gradu su velike rupe na kolovozu zbog kojih možete razlupati auto. Zašto je bilo lakše napraviti auto-put nego održavati postojeće puteve?
ŠOŠKIĆ: Ne samo da izgrađeni auto-putevi, nego i nove zgrade tri kovid bolnice sa skupocenom opremom. Dakle, tamo gde ima prostora za korupciju Srbija je izdvajala velika sredstva uključujući i EXPO, gradnju stadiona i slične projekte. To je pojava koja je uočena davnih godina u zemljama koje su bile zahvaćene sistemskom korupcijom: zemlje trećeg sveta su dobijale značajne kredite 70-ih i 80-ih godina a kasnije se videlo da je samo porastao javni dug bez oporavka njihove sposobnosti generisanja novih vrednosti i bez privrednog rasta.
Novac je trošen na netransparentan koruptivni način i te zemlje su završavale sa znatno većim nivoom javnog duga bez popravljanja ekonomske situacije. Nažalost, nešto vrlo slično prepoznajemo i u političkoj strukturi koja je vladala u Srbiji prethodnih godina i u stanju naših javnih finansija koje su opterećene sa 28 milijardi evra duga u odnosu na 2012. godinu kada je ova politička struktura preuzela vlast.
Što će biti sa projektom EXPO?
ŠOŠKIĆ: SL se zalaže za poštovanje svih međunarodnih ugovora ali takođe zadržava se i pravo revidiranja odnosno temeljne analize i korekcije u pregovorima sa drugom ugovornom stranom i gde god je moguće da se zaštiti interes države. Revidiranje ugovora treba da otkrije i uslove pod kojima su potpisivani i da da potencijalni materijal nadležnim istražnim organima za odgovorna lica koja su sačinjavala ugovore na štetan način po državu i poreske obveznike.
Da li to znači da će se održati ta izložba ili ne?
ŠOŠKIĆ: To zavisi od dosta faktora koji nisu u nadležnosti SL. Mi ne znamo kakvo je stanje tog projekta po pitanju izgrađenosti objekata i to ne zavisi od volje SL.
SL će poštovati sve obaveze i trudiće se i da pred međunarodnom zajednicom poštuje sve preuzete obaveze što bi uključivalo i taj projekat ukoliko je urađeno sve što je bilo potrebno i planirano, ali još nemamo dovoljno informacija o realizaciji i statusu tog projekta.
Izvor:Pobjeda
