Foto:Shutterstock
Zaključak nutricioniste sa Univerziteta Stanford mogao bi da razočara zagovornike strogih dijeta i komplikovanih režima ishrane: za zdravu ishranu nije potrebno težiti savršenstvu.
Zdrava ishrana ne mora da bude komplikovana niti stroga. Prema nutricionisti Kristoferu Gardneru, ključ je u tome da se kvalitetno hranimo – ne baš uvijek, već većinu vremena, piše Punkufer.hr.
Kristofer Gardner, doktor nauka i stručnjak za ishranu sa Univerziteta Stanford, više od tri decenije proučava uticaj ishrane na naše zdravlje. Njegov zaključak mogao bi da razočara zagovornike strogih dijeta i komplikovanih režima ishrane: za zdravu ishranu nije potrebno težiti savršenstvu.
U svojoj novoj, nedavno objavljenoj knjizi „Food Sense: What to Eat and Why“ („Osjećaj za hranu: Šta jesti i zašto“), Gardner zagovara jednostavno pravilo – hraniti se zdravo oko 80 odsto vremena, dok preostalih 20 odsto treba ostaviti prostora za fleksibilnost. Takav pristup, objašnjava, olakšava stvaranje navika koje je moguće dugoročno održavati.
Gardner, koji vodi istraživanja u oblasti ishrane na Univerzitetu Stanford, svoj pristup objasnio je u intervjuu za britanski list The Guardian. Preporučuje da prednost damo povrću, voću, mahunarkama i drugim minimalno prerađenim namirnicama, ali naglašava da baš svaki obrok ne mora da bude pažljivo isplaniran i kontrolisan.
Za razliku od čestog pristupa „sve ili ništa“, koji podrazumijeva izbacivanje čitavih grupa namirnica, Gardner zagovara uravnoteženu ishranu koja se može uklopiti u svakodnevni život. U svojoj knjizi bavi se i popularnim raspravama o proteinima, dodacima ishrani i prerađenoj hrani, a zaključke zasniva na višedecenijskim kliničkim istraživanjima.
Male promene
Gardner tvrdi da svi upakovani i prerađeni proizvodi nisu automatski jednako loši za zdravlje. Tako ni oznake „vegansko“ ili „biljnog porijekla“ same po sebi ne garantuju bolji nutritivni kvalitet. Važnije je obratiti pažnju na sastav i hranljivu vrijednost namirnica nego na oznake i ambalažu.
Umjesto velikih i naglih promjena, predlaže jednostavne prilagođene jelovnike. Za početak, povrće, mahunarke ili integralne žitarice mogu da zauzimaju veći dio tanjira, dok se količina mesa i drugih namirnica može prilagoditi ostatku obroka.
Takve promjene ne zahtijevaju posebne dijete, skupe dodatke ishrani niti praćenje svakog zalogaja. Naglasak je na izboru kvalitetnijih namirnica i načinu ishrane koji je moguće dugoročno održavati.
Glavna Gardnerova poruka veoma je jednostavna: važnije je kako se hranimo većinu vremena nego da pokušavamo da svakog dana jedemo savršeno. Umjesto strogih zabrana i kratkotrajnih režima, prednost daje održivim navikama koje ostavljaju prostor i za povremena odstupanja.
Izvor:DAN
