Foto:CDT
Centar za demokratsku tranziciju (CDT) i Partneri Srbija objavili su analizu „Borba protiv
dezinformacija u Crnoj Gori kroz unapređenje zaštite podataka o ličnosti – pravni
nedostaci i prilike“, koja pokazuje da pravni i institucionalni okvir Crne Gore i dalje ne
omogućava efikasnu zaštitu građana od zloupotreba ličnih podataka i digitalnog
targetiranja u političke i manipulativne svrhe.
Iako se dezinformacije sve češće oslanjaju na lične podatke građana radi preciznijeg
profilisanja i širenja manipulativnih poruka, domaći zakoni su zastarjeli, a institucionalni
nadzor slab ili nepostojeći. Zakon o zaštiti podataka iz 2008. godine nije prilagođen
savremenim praksama obrade i profilisanja, dok najavljeni novi zakon još nije ušao u
skupštinsku proceduru. Istovremeno, Crna Gora nema pravila o političkom oglašavanju
u digitalnom prostoru, niti javne registre političkih oglasa.
Kampanje koje koriste podatke građana za mikrotargetiranje, uključujući i političko
oglašavanje, mogu se sprovoditi bez obaveze procjene rizika, bez transparentnosti i bez
stvarnog nadzora. Kazne za povrede zakona ostaju simbolične, čak i za najteže oblike
zloupotreba. Takav okvir ne odvraća one koji podatke koriste kao alat političkog uticaja,
već ih ohrabruje da ih nastave koristiti bez posljedica.
Crna Gora je usvojila novi Zakon o informacionoj bezbjednosti, ali njegovo sprovođenje
je ograničeno zbog nepostojanja operativnih institucija. Iako je Agencija za sajber
bezbjednost formalno osnovana, ona i dalje ne funkcioniše zbog političkog zastoja u
njenom kadrovskom konstituisanju – čime država direktno kompromituje vlastiti
kapacitet za digitalnu zaštitu.
CDT poziva donosioce odluka da hitno usvoje novi Zakon o zaštiti podataka, koji će
uključiti obavezu procjene uticaja za rizične obrade, prijavu povreda podataka i
ograničenja za targetiranje na osnovu osjetljivih ličnih podataka. Neophodno je uskladiti
pravni okvir sa evropskim propisima kao što su GDPR, DSA, DMA i nova Uredba o
političkom oglašavanju. Takođe, mora se osigurati institucionalna spremnost za
sprovođenje tih pravila – kroz jačanje Agencije za zaštitu podataka, operativnost sajber
regulatora i jasnu koordinaciju između svih nadležnih tijela.
Bez sistemskih pravila, institucionalne volje i tehničkog nadzora, lični podaci građana će
i dalje biti sredstvo za netransparentno targetiranje, a digitalni prostor prepušten
dezinformacijama koje urušavaju povjerenje, podstiču polarizaciju i ugrožavaju
demokratske procese.
Autor:Radiotitograd.me
