Foto: gradski.me
U proteklim danima javnost je imala priliku da se podsjeti, nažalost poznate prakse, ugovaranja i isplate visokih otpremnina izvršnim direktorima javnih preduzeća u Podgorici, poručio je danas predsjednik Odbora za statut i propise Skupštine Glavnog grada Mitar Šušić.
S tim u vezi, Šušić smatra da je važno ukazati na nekoliko činjenica.
“Radni status, uslovi rada, izbor, mandat i razrješenje direktora lokalnih javnih preduzeća, regulisani su Zakonom o radu, sektorskim zakonima i kolektivnim ugovorima za datu oblast, statutima samih društava i ugovorima o radu, a od značaja su i pojedine odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Ni jednim opštim aktom nije predviđena mogućnost ugovaranja i isplate otpremnine izvršnim direktorima i članovima odbora direktora javnih preduzeća u slučaju zakonitog prestanka mandata, osim opšteg tretmana pitanja otpremnine kroz Zakon o radu, koji propisuje minimum otpremnine, ali dozvoljava da poslodavac i zaposleni ugovore i veću otpremninu od minimalne zakonske (tri prosječne zarade). Međutim, ova sloboda ugovaranja je možda neograničena u privatnom sektoru, dok za ugovaranje otpremnine u javnom sektoru mora postojati ili takvo eksplicitno ovlašćenje sadržano u posebnom zakonu, odnosno statutu konkretnog pravnog lica, ili saglasnost osnovača (Skupštine Glavnog grada) na tako ugovoreno pravo koje nadilazi zakonske okvire”, naveo je Šušić u saopštenju za medije.
Jedino pravo koje mimo svih zaposlenih u lokalnoj upravi, kako je objavio, ima lokalni javni funkcioner, jeste pravo na tzv. “bijeli hljeb”, odnosno naknadu u visini poslednje zarade u sledećih 12 mjeseci od dana prestanka mandata.
“Na taj način je potpuno (ako ne i previše) kompezovan eventualni gubitak mogućnosti zapošljavanja i ličnog konfora funkcionera po prestanku funkcije. Dakle, Odbor direktora nema ovlašćenje da, u odsustvu statutarnih odrebi o tom pitanju, bez saglasnosti osnivača ugovori sa izvršnim direktorom otpremninu ili bilo kakvu drugu naknadu u slučaju zakonitog prestanka mandata ili razrješenja”, dodao je Šušić.
Takve odredbe u ugovorima su, kako je objasnio, ništave jer nemaju valjan pravni osnov.
“Predstavljaju i pravi primjer nedomaćinskog raspolaganja javnim sredstvima, te bi odbori direktora ukoliko dobiju zahtjev za isplatu po ovom osnovu, trebalo da odaberu poštovanje zakona i javnog interesa, a ne nezakonitog ugovora, te da zaposlenog upute da svoja nezakonito “stečena” prava pokuša ostvariti pred sudom”, poručio je on.
Izvor:CDM
