Nije svako voće jednako zdravo: Naučnici otkrili koje vrste najviše čuvaju srce

Međutim, najnovija naučna istraživanja ukazuju na to da bi, umjesto same količine, trebalo da počnemo da obraćamo pažnju na vrstu voća koju jedemo. Naučnici upozoravaju da nije svo voće jednako kada je riječ o zaštiti našeg najvažnijeg mišića – srca.

Najnovija studija, objavljena u uglednom časopisu “Food and Function”, koja je pratila ishranu više od 30.000 učesnika u Velikoj Britaniji i SAD, otkrila je zabrinjavajući trend: čak i ljudi koji redovno unose preporučene dnevne količine voća i povrća često imaju manjak ključnog nutrijenta – flavanola.

Moćan antioksidans koji čuva život

Flavanoli su moćna biljna jedinjenja i antioksidansi za koje je dokazano da smanjuju upalne procese u organizmu i značajno poboljšavaju funkciju krvnih sudova, prenosi Tportal.

Prethodna istraživanja pokazala su da optimalan dnevni unos ovih jedinjenja može da smanji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti za gotovo trećinu. Nažalost, statistika pokazuje da manje od petine populacije unosi njihove dovoljne količine.

Profesor Gunter Kunle sa Univerziteta u Redingu ističe da je preporuka o pet porcija dnevno i dalje ispravna, ali da bi trebalo pažljivije da razmislimo kojih pet vrsta zapravo biramo. Pošto voće i povrće pružaju veoma različite nutritivne koristi, bolje razumijevanje ovih jedinjenja otvara mogućnost da prehrambene smernice postanu preciznije i efikasnije.

Autori studije naglašavaju da nije potrebno drastično mijenjati ishranu, već samo pametnije birati voće i povrće prilikom sledeće kupovine. Glavni autor rada, dr Havijer Otavijani, objašnjava da uključivanje samo jedne šolje zelenog čaja uz obrok ili šake bobičastog voća može napraviti veliku razliku u unosu ovog jedinjenja.

Naučnici su izmjerili tačne vrijednosti i sastavili listu namirnica koje prednjače po sadržaju ovog važnog čuvara srca.

Na samom vrhu nalaze se šljive, jer porcija od pola kilograma sadrži čak 450 miligrama flavanola. Slede brusnice sa 300 miligrama na 250 grama, kao i kupine koje u porciji od 200 grama sadrže oko 250 miligrama ovog nutrijenta. Za one koji više vole napitke, odličan izbor je šolja zelenog čaja koja obezbjeđuje oko 200 miligrama flavanola.

Među visoko rangiranim namirnicama nalazi se i bob, koji u maloj šaci sadrži 140 miligrama, a prate ga trešnje sa 130 miligrama na 400 grama ploda. Veoma visoko na listi je i srednja jabuka, pod uslovom da se jede sa korom, jer tako obezbeđuje 110 miligrama flavanola. Spisak zaokružuju jagode sa 90 miligrama i borovnice sa 80 miligrama po korpici.

Da moć bobičastog voća nije samo teorijska, potvrdilo je i paralelno kliničko istraživanje stručnjaka sa King's Collegea u Londonu i Univerziteta u Redingu. Oni su sproveli strogo kontrolisano istraživanje na zdravim muškarcima i ženama starosti od 65 do 80 godina.

Tokom perioda od 12 nedelja deo ispitanika svakodnevno je konzumirao napitak od liofilizovanog praha divlje borovnice, a rezultati su bili impresivni. Kod grupe koja je konzumirala borovnice zabilježen je niži krvni pritisak i poboljšana cirkulacija, što direktno smanjuje rizik od infarkta.

Koristi se nisu zaustavile samo na kardiovaskularnom sistemu. Ispitanici koji su konzumirali borovnice pokazali su i bolje pamćenje, kao i 8,5 odsto veću preciznost i koncentraciju u zadacima pažnje.

Zato sledeći put kada budete birali užinu, imajte na umu da šaka tamnog bobičastog voća, sočne trešnje ili šolja kvalitetnog zelenog čaja mogu napraviti razliku između običnog osjećaja sitosti i aktivne zaštite zdravlja.