Foto:Vlada CG
Ulazak Islanda u evropski “klub bogatih”, možda zajedno sa Crnom Gorom i Moldavijom, u naredne dvije godine mogao je pomoći Evropskoj uniji (EU) da ublaži posljedice izlaska Velike Britanije 2020. godine, piše AP, prenosi RTCG.
Nakon što su građani Islanda na referendumu odbacili nastavak pregovora o pristupanju EU, Crna Gora ostaje jedina zemlja koja bi u vrlo kratkom roku mogla biti spremna za članstvo u Uniji.
Izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjan Šarec, komentarišući ishod islandskog referenduma, kazao je da je sada Crna Gora jedina zemlja koja će vrlo brzo biti spremna za Evropsku uniju.
“Sada je Crna Gora jedina zemlja koja će za Evropsku uniju biti spremna vrlo brzo. Naravno, nije sve još završeno, nije sve idealno, ali će biti jedina”, rekao je Šarec.
On smatra da odluka građana Islanda ne bi trebalo da utiče na evropski put Crne Gore.
“Islanđani su odlučili kako jesu. Vjerovatno su zabrinuti zbog ribarstva, jer je to njima od velike važnosti, ali nijesam toliko upućen u unutrašnju politiku Islanda da bih mogao sada reći šta je tačno bilo toliko važno pa su oni odlučili da ne nastave pregovore. Ali mislim da to za Crnu Goru ne znači toliko, jer Crna Gora treba da nastavi da ide svojim putem kojim je krenula. Island je ipak u nekoj drugačijoj poziciji od Crne Gore, tako da mislim da to ne bi trebalo da utiče na Crnu Goru”, poručio je Šarec.
Građani Islanda glasali su protiv prijedloga Vlade da zemlja nastavi pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, objavio je tamošnji javni servis.
Oko 270.000 građana sa pravom glasa trebalo je da odgovori sa “da” ili “ne” na pitanje: “Da li Island treba da nastavi pregovore o pristupanju EU?”
Javnost na Islandu bila je podijeljena oko pitanja koja uključuju bezbjednost i ribarsku industriju zemlje.
Vlada je saopštila da je njen plan za članstvo trenutak “sada ili nikada”, a premijerka je u avgustu poručila biračima da bi glas “ne” okončao sva nagađanja o članstvu u EU.
Da su građani glasali “za” i da je Island na kraju pristupio EU, zemlja bi morala da prihvati zajedničku ribarsku politiku Unije, koja bi omogućila španskim, holandskim i drugim ribarskim brodovima da love u islandskim vodama.
Island je već dio jedinstvenog tržišta EU i šengenskog prostora slobodnog kretanja.
Ta zemlja je prvi put podnijela zahtjev za članstvo u EU 2009. godine, nakon što je globalna finansijska kriza pogodila njenu malu i ranjivu ekonomiju.
Međutim, evroskeptična vlada prekinula je proces 2013. godine, čime su pregovori okončani.
Izvor:RTCG
