Foto:Shutterstock
Pojedini genetičari smatraju da će u narednih oko pet miliona godina hromozom koji određuje pol potpuno nestati iz naše vrste. U međuvremenu, imamo veću brigu.
Kako neki muškarci stare, gube Y hromozom u krvi, mozgu ili ćelijama imunog sistema, a to bi moglo da ima ozbiljne posledice po zdravlje.
Gubitak Y hromozoma ima iznenađujuće veze sa rakom, bolestima bubrega, srčanim oboljenjima i Alchajmerovom bolešću.
Istraživači decenijama primjećuju da, kako neki muškarci stare, određene ćelije u njihovom tijelu počinju da gube Y hromozom, prenosi Science alert.
Među muškarcima starim 70 godina, približno 40 odsto pokazuje gubitak Y hromozoma u krvnim ćelijama, a među 93-godišnjacima taj broj raste na 57 odsto.
Nekada se ovaj gubitak Y hromozoma smatrao “benignim” pokazateljem starenja.
Međutim, noviji genetski dokazi ukazuju na to da nedostatak Y hromozoma u pojedinim ćelijama može aktivno doprinositi bolesti i smrti.
Poznato je da je Y hromozom ključan za određivanje pola i funkciju spermatozoida, ali se istorijski nije smatralo da ima mnogo drugih uloga.
Iako postoji u većini ćelija tijela, ovaj neobični mali hromozom djeluje kao da samo stoji po strani. Riječ je o krhkoj i nestabilnoj strukturi koja često dovodi do mutacija tokom umnožavanja.
Od svih 46 hromozoma koje sadrži većina ljudskih ćelija, Y hromozom je jedini koji može da bude izgubljen, a da ćelija ne ugine.
Ali to ne znači da može da nestane bez posledica.
Godine 2022. jedna studija je pokazala da je kod miševa odsustvo Y hromozoma u specijalizovanim imunim ćelijama srca dovelo do kardiovaskularnih poremećaja i smrti.
Dalja klinička istraživanja ukazuju na to da su među starijim muškarcima oni koji pokazuju gubitak Y hromozoma skloniji ranijoj smrti ili razvoju raka. Iako su takvi gubici rijetki kod mlađih osoba, mogu biti povezani i sa neplodnošću i poremećajima u razvoju.
Istraživači su 2023. godine otkrili da do 40 odsto starijih muškaraca sa rakom mokraćne bešike nema Y hromozom u svojim tumorima.
Pošto muškarci imaju i do pet puta veću vjerovatnoću da obole od raka mokraćne bešike nego žene, neki naučnici su posumnjali da Y hromozom ima ulogu u ovoj bolesti.
Preliminarni dokazi podržavaju tu ideju. Studija iz 2025. godine pokazala je da su imune ćelije bez Y hromozoma manje efikasne u napadu na ćelije raka.
Iste godine, jedan pregledni rad zaključio je da je gubitak Y hromozoma vjerovatno važan faktor u oblikovanju aktivnosti muškog imunog sistema.
Iako Y hromozom sadrži približno 0,9 odsto ukupne DNK u muškoj ćeliji, tek prije nekoliko godina je u potpunosti sekvenciran.
Od tada je napredak u sekvenciranju genoma otvorio novu eru istraživanja Y hromozoma.
Istraživanja su tek na početku, ali ovi početni nalazi ukazuju na to da bi Y hromozom mogao da učestvuje u mnogo više ćelijskih funkcija nego što su naučnici ranije pretpostavljali.
Upravo zbog toga evoluciona biologinja Dženifer Hjuz smatra da Y hromozom nije osuđen na nestanak iz naše vrste.
„Geni koji su zadržani na Y hromozomu obavljaju ključne funkcije u cijelom organizmu, pa je selekcioni pritisak da se ti geni očuvaju prevelik da bi bili izgubljeni“, objasnila je Hjuz za ScienceAlert 2025. godine.
Međutim, nisu svi uvjereni u tu logiku.
Evoluciona biologinja Dženi Grejvs slaže se sa Hjuz da su geni na Y hromozomu važni i da mogu biti povezani sa zdravljem i bolešću; ipak, ona tvrdi da tako važni geni uvijek mogu da budu „preuzeti“ od strane drugih hromozoma.
„Da, postoje duboko očuvani osnovni geni, ali pacov i voluhar nisu imali nikakvih problema da ih premeste ili zamijene“, rekla je za ScienceAlert 2025. godine.
Ovi sisari više nemaju Y hromozom; njegovu ulogu u određivanju pola preuzeo je drugi hromozom.
To je dobar podsjetnik da geni nemaju problem da „napuste brod“. Y hromozom možda tone, sviđalo se to nama ili ne.
Danas ljudski Y hromozom zadržava samo tri odsto svojih izvornih gena.
Ono što je od njega ostalo moglo bi da krije tragove ne samo o današnjem zdravlju muškaraca već i o evolutivnoj istoriji naše vrste i njenoj budućnosti.
Izvor:DAN
