Foto:Vlada CG
Vlada je usvojila Smjernice makroekonomske i fiskalne politike za period od 2026. do 2029. godine, kojima projektuje stabilan privredni rast i evropske integracije kao ključni pokretač reformi. Dok izvršna vlast najavljuje jačanje ekonomije, opozicija upozorava na preveliko oslanjanje na potrošnju, a iz Privredne komore poručuju da razvoj treba mjeriti kvalitetom i održivošću, a ne samo stopama rasta.
Predviđa se da će domaća ekonomija u srednjem roku rasti po stopi od 3,1 odsto do 2029. godine, uz usporavanje inflacije na oko 2,4 odsto u projektovanom periodu. Država se, kako je saopšteno, neće zaduživati za javnu potrošnju, već za infrastrukturu kojom se trajno povećava ekonomski potencijal zemlje.
Javni dug će se sa 68 odsto BDP-a u ovoj godini smanjiti na ispod 60 odsto bruto domaćeg proizvoda do kraja 2029. godine.
Uporište za takve projekcije su postignuti rezultati u prošloj godini, kada je zabilježen rast od 2,7 odsto u svim kvartalima, što je iznad prosjeka Evropske unije. Uz to, rast BDP-a po stanovniku udvostručen je u odnosu na 2020. godinu, navodi se u Smjernicama makroekonomske politike koje je usvojila Vlada.
(Foto: pixabay, ilustracija)Iz opozicije stižu upozorenja. Ekonomija koja se dominantno zasniva na potrošnji nije održiva, smatra poslanik Evropskog saveza Boris Mugoša, naglasivši da deficit tekućeg računa od milijardu i 700 miliona eura ne može da nadoknadi prihod od turizma.
„Gdje nam je proizvodnja, gdje nam je izvoz, šta vi radite po tom pitanju?“, upitao je Mugoša,
Pojačana ekonomska aktivnost i pojačane investicije svuda u svijetu znače povećanje uvoza i trgovinskog deficita, ali i povećanje turizma, što u našem slučaju znači balansiranje disbalansa iz prethodnog perioda, kazao je premijer Milojko Spajić.
„Naša država mora da radi na diverzifikaciji svoje ekonomije, mora da radi na jačanju energetskog sektora, mora da radi na diverzifikaciji turističke ponude, mora da radi na unapređenju svoje infrastrukture, jer je infrastruktura osnova svakog razvoja“, rekao je Spajić.
U Vladi potenciraju i registrovanu stopu nezaposlenosti, koja je prvi put jednocifrena. Neto zarada dostigla je 1.012 eura, uz realni rast od 40 odsto u posljednjih pet godina, što Crnu Goru svrstava među najdinamičnije ekonomije u poređenju sa regionom i Evropskom unijom.
I Privredna komora u svojoj analizi ukazuje da rast potrošnje i zarada ne može dugoročno zamijeniti rast produktivnosti.
Sljedeću deceniju moramo iskoristiti bolje nego prethodne, kazala je predsjednica Privredne komore Nina Drakić.
„Narednih deset godina rast treba mjeriti kvalitetom i održivošću, a ne samo brzinom. Zato je cilj do 2035. godine jasan – produktivnija, diverzifikovanija i izvozno konkurentnija ekonomija, sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku koji treba da dostigne od 65 do 75 odsto prosjeka Evropske unije“, rekla je Drakić.
Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, crnogorska ekonomija će do 2031. godine rasti po prosječnoj stopi od 2,98 odsto godišnje, što je skoro dva i po puta više od očekivanog prosječnog rasta članica eurozone, ali slabije od nekoliko ekonomija Zapadnog Balkana, poput Srbije i Albanije, te gotovo na nivou Sjeverne Makedonije.
Izvor:RTCG
