Foto:Shutterstock
Iako kofein može biti sastojak ljekova protiv migrene, prevelik unos ili naglo odvikavanje mogu imati suprotan efekat. Stručnjaci savjetuju na šta treba obratiti pažnju kako bi se smanjila učestalost glavobolja.
Upravljanje glavoboljama, naročito migrenama, može biti složen problem. Mnogi od nas odmah posežu za ljekovima kada se javi povremeni bol, ali kada glavobolje postanu redovan problem, možda bi trebalo promijeniti životne navike.
Korisno je imati tim stručnjaka koji može da pomogne u oporavku od bolne epizode. Iako je dobro obratiti se izabranom ljekaru zbog glavobolja kako bi se isključili ozbiljni zdravstveni problemi, dobra ideja je i konsultovati nutricionistu kako bi se ispitali mogući okidači povezani sa ishranom.
Među njima je kofein jedan od najčešćih. Dvije nutricionistkinje iznijele su svoje mišljenje za EatingWell o ulozi kofeina kod glavobolja.
Može da suzi krvne sudove i ublaži bol
“U umjerenim i doslednim količinama, kofein je vazokonstriktor”, objašnjava nutricionistkinja Ela Davar.
Upravo zbog toga se, dodaje ona, nalazi uz acetaminofen ili aspirin u mnogim ljekovima protiv migrene koji se mogu kupiti bez recepta. Manji krvni sudovi omogućavaju manji protok krvi do mozga, što može rezultirati slabijom glavoboljom.
Dakle, da li je to zaista dobro kada je riječ o unosu kofeina kroz hranu i piće? Alison Teper, nutricionistkinja sa zvanjem M.S., RD, LDN, kaže da, iako ovo jedinjenje može biti korisno kod glavobolja kod nekih ljudi, kofein kod drugih može imati suprotan efekat. Takođe, zavisi od toga da li pretjerujete sa unosom kofeina.
“Zaista je individualno kada je riječ o tome šta osoba doživljava i šta bi moglo da bude uzrok”, kaže ona.
Budući da se uzročno-posledična veza veoma razlikuje u zavisnosti od osobe i količine unijetog kofeina, obje nutricionistkinje se slažu da vođenje dnevnika ne samo o hrani već i o piću može pomoći da uočite obrasce koji mogu olakšati utvrđivanje da li je kofein uzrok problema u vašem slučaju.
Može da izazove dehidraciju
Teper kaže da je moguće unijeti dovoljno kofeina da njegovo diuretičko dejstvo izazove dehidraciju. Iako je taj efekat pri uobičajenom unosu uglavnom blag, nedostatak vode u organizmu može doprineti poremećaju ravnoteže tečnosti i pogoršati postojeće poremećaje povezane sa glavoboljom, poput migrene.
Nedavno istraživanje pokazalo je da su reakcije na bol uopšteno, a ne samo na glavobolje, bile jače kada su ispitanici bili dehidrirani.
Pojačano izlučivanje tečnosti može dovesti i do nedostatka važnih nutrijenata koji štite mozak.
“Može doći do gubitka određenih nutrijenata, poput magnezijuma, a to kod nekih ljudi takođe može izazvati glavobolju”, kaže Teper.
Da biste nadoknadili magnezijum, jedite dosta sjemenki, orašastih plodova, mahunarki i tamnog lisnatog povrća.
Može da dovede do apstinencijske krize
Da li ste se nekada probudili sa snažnom glavoboljom? Nije uvijek riječ o mamurluku – moguće je da je bilo dovoljno samo to što ste odložili jutarnju šolju kafe da bi se pojavili simptomi.
Kod osoba koje redovno unose kofein, smanjenje unosa u trajanju od samo 12 do 24 sata može biti dovoljno da počnu da se javljaju neprijatni simptomi, pri čemu bol u glavi dostiže vrhunac između 20. i 51. sata.
To znači da, bilo da pokušavate da smanjite unos kole ili ste jednostavno bili previše zauzeti da uzmete uobičajenu dozu kofeina, Davar smanjenje količine ovog jedinjenja koju unosite naziva “dobro poznatim okidačem za glavobolju i migrenu, zbog načina na koji se mozak prilagođava redovnom unosu”.
Dobra vijest? Kada prođu te početne glavobolje, manja doza kofeina vjerovatno će imati uglavnom pozitivne efekte.
Drugi savjeti za kontrolu glavobolja
Pored obraćanja pažnje na unos kofeina, nutricionistkinje preporučuju i sledeće savjete koji mogu pomoći u smanjenju učestalosti glavobolja:
Jedite i pijte redovno tokom dana. “Moja uobičajena preporuka je da jedete otprilike na svaka tri do četiri sata, uključujući i obrok u roku od sat vremena nakon buđenja”, kaže Tepper. Doslednost je ključna kada pokušavate da izbjegnete glavobolje koje mogu biti posledica pada šećera u krvi. Dodaje da bi ti češći obroci idealno trebalo da budu uravnoteženi proteinima i ugljenim hidratima, poput badema i komada voća.
Protivupalne namirnice mogu pomoći. Davar kaže da su namirnice bogate omega-3 masnim kiselinama naročito dobre za prevenciju jakih glavobolja uopšteno, a posebno migrena. Preporučuje masnu ribu, poput lososa, kako bi se spriječila pojava glavobolje.
Izbjegavajte poznate okidače. “Određene namirnice kod mnogih ljudi prepoznate su kao okidači migrene – zreli sirevi, suhomesnati ili prerađeni proizvodi od mesa (zbog nitrata i nitrita), alkohol (naročito crno vino), MSG i veštački zaslađivači poput aspartama”, objašnjava Davar.
Vodite dnevnik hrane i simptoma. Kao što je već pomenuto, vođenje dnevnika koji će vam pomoći da uočite obrasce u reakcijama organizma ne samo da može pomoći u pronalaženju uzroka već vam može dati i dodatnu motivaciju da izbjegavate namirnice koje izazivaju bol.
Saradnja stručnjaka može biti ključna. Ako se ipak ispostavi da ishrana nije problem, obratite se ljekaru. Kako Tepper objašnjava: “Ako je riječ o migreni, ponekad može biti više uzroka. Ulogu mogu imati sezonske alergije, hormoni, pa čak i vremenske prilike.”
Zaključak stručnjaka
Za većinu ljudi kofein sam po sebi nije ni dobar ni loš. Međutim, uprkos činjenici da se male količine ovog stimulansa nalaze u nekim lekovima protiv glavobolje, nepravilna upotreba ovog jedinjenja potencijalno može dovesti do problema.
Poznavanje načina na koji se mogu izbeći posledice prekomjernog unosa kofeina za neke ljude može značiti razliku između energičnog početka dana i migrene.
Ako patite od migrena ili drugih jakih glavobolja, nutricionistkinje zagovaraju odmjeren pristup unosu kofeina, ali takođe ističu da obraćanje pažnje na unos ne treba da se završi samo na tome.
Dovoljno tečnosti i uravnotežena ishrana, uz izbjegavanje okidača poput alkohola i prerađenog mesa, mogu pomoći da dan prođe bez glavobolje.
Izvor:DAN
