Foto:Shutterstock
Mnogi od nas večeru odlažu za kasne sate, često tek kada se završi radni dan ili obaveze. Ipak, stručnjaci upozoravaju da vrijeme kada jedemo poslednji obrok može imati veći uticaj na mozak nego što mislimo.
Preporuka je jednostavna, ali značajna: večeru bi trebalo da pojedemo oko tri sata prije odlaska na spavanje. Ova navika može da pomogne da bolje spavamo, održimo stabilan nivo šećera u krvi i omogućimo mozgu da funkcioniše efikasnije – i danas i dugoročno.
Šta zapravo znači kognitivno zdravlje
Kognitivno zdravlje odnosi se na našu sposobnost da mislimo, učimo, pamtimo i donosimo odluke. Ono ne utiče samo na to kako ćemo stariti, već i na to kako se svakodnevno snalazimo, koliko smo fokusirani i kako se nosimo sa stresom.
Drugim riječima, nije važno samo spriječiti demenciju u budućnosti, važno je kako naš mozak funkcioniše danas. Bolji san kao temelj mentalnog zdravlja
Kasni i obilni obroci mogu da poremete san. Gotovo svako je iskusio kako težak obrok pred spavanje „leži u stomaku“ i otežava uspavljivanje. Ali problem ide i dublje. Tokom sna mozak prolazi kroz proces „čišćenja“, uklanjajući štetne materije koje se povezuju sa bolestima poput Alchajmerove. Kada je san loš ili isprekidan, ovaj proces nije dovoljno efikasan. Kvalitetan san, s druge strane, poboljšava pamćenje i koncentraciju već sledećeg dana.
Stabilniji šećer u krvi, bolja koncentracija
Nagli skokovi i padovi šećera u krvi mogu uticati na pažnju, pamćenje i mentalne performanse. Istraživanja pokazuju da osobe koje večeraju ranije imaju stabilniji nivo šećera i bolju metaboličku ravnotežu. Razlog je i to što naš organizam tokom dana bolje koristi glukozu, dok kasno uzimanje obroka remeti unutrašnji biološki sat.
Više energije za mozak
Mozgu je potreban stalni dotok kiseonika da bi radio optimalno. Zanimljivo je da vrijeme obroka može uticati i na to koliko kiseonika mozak dobija. Kombinacija ranijeg obroka i fizičke aktivnosti povezuje se sa boljom budnošću i mentalnim performansama.
Nije važno samo kada jedemo, već i šta jedemo
Večera može dodatno da podrži rad mozga ako biramo prave namirnice:
Masna riba (losos, skuša) – bogata omega-3 masnim kiselinama koje štite mozak
Pečurke – sadrže jedinjenja koja imaju zaštitni efekat na nervni sistem
Orašasti plodovi – prirodan izvor melatonina, hormona sna
Maline – mogu doprinijeti boljem pamćenju
Sok od višnje – pomaže kvalitetnijem snu i smanjenju upale
Večera kao mali ritual za zdravlje mozga
Važno je i kako jedemo. Priprema obroka aktivira brojne mentalne procese, planiranje, organizaciju i donošenje odluka. Još bolje je ako večeru podijelimo sa drugima. Razgovor, slušanje i socijalna interakcija dodatno stimulišu mozak i smanjuju osjećaj usamljenosti, koji je poznat faktor rizika za kognitivno opadanje.
Mala promjena koja može da donese veliku korist
Ako želimo da podržimo zdravlje mozga, nije neophodno da pravimo drastične promjene. Dovoljno je da počnemo od jedne navike – da večeramo malo ranije. Večera tri sata prije spavanja može pomoći da bolje spavamo, budemo fokusiraniji i dugoročno očuvamo mentalne sposobnosti. A možda je baš to najjednostavniji korak ka jasnijem umu i kvalitetnijem životu.
Izvor:DAN
