Da li kafa zaista razbuđuje – nova studija otkriva šta kofein radi našem mozgu

Nova naučna studija ukazuje na to da je uticaj kofeina na kognitivne sposobnosti složeniji nego što se misli i da možda ne pomaže onoliko koliko se vjeruje.

Iako postoji saglasnost da kofein može da podstakne osnovne funkcije poput brzine reakcije, njegov učinak na složenije misaone procese ostaje nejasan, piše Prevention.

Šta je otkrila nova studija?

Istraživanje objavljeno u časopisu Nutrients proučavalo je uticaj kofeina na kognitivne funkcije višeg reda. Rezultati su pokazali da doza od 300 miligrama kofeina, uzeta ujutru sat vremena prije testiranja, nije poboljšala kognitivne sposobnosti učesnika niti njihovu reaktivnu agilnost, prenosi Index.hr.

„Kofein takođe nije značajno uticao na raspoloženje, umor, budnost, simptome apstinencije, kao ni na telesnu temperaturu i temperaturu kože“, navodi Žoa Aguljari, koautor studije i istraživač sa Univerziteta Liverpul Džon Murs.

U studiji je učestvovao 51 rekreativno aktivan muškarac uzrasta od 18 do 30 godina, a svi su u proseku konzumirali manje od 150 mg kofeina dnevno. Taj podatak je važan jer se neki efekti kofeina mogu pripisati ublažavanju simptoma apstinencije.

Učesnici su takođe imali ujednačen ritam spavanja, što je istraživačima omogućilo da isključe uticaj individualnih cirkadijalnih ritmova na rezultate.

„Ranije studije znatno su se razlikovale u kontroli spavanja, dobu dana, uobičajenom unosu kofeina i placebo efektu. Hteli smo da ispitamo kofein u strogo standardizovanim ranojutarnjim uslovima“, objasnio je Aguljari.

Učesnici su bili podeljeni u tri grupe: jedna je dobila 300 mg kofeina, druga placebo, a treća ništa. Testovi su bili osmišljeni za procenu učenja, pamćenja, brzine obrade informacija, vizuelno-motoričkih veština, sposobnosti donošenja odluka i reaktivne agilnosti. Analiza je pokazala da među grupama nije bilo značajnih razlika.

„Važno je naglasiti da ovo ne znači da kofein nikada ne može da utiče na kogniciju ili agilnost“, kaže Aguljari i dodaje da to znači da kod naspavanih, rekreativno aktivnih mladih muškaraca koji inače konzumiraju malo kofeina, ova doza nije donijela mjerljivu korist tokom našeg standardizovanog ranojutarnjeg protokola.

Autori studije ukazuju da bi upravo kontrola hronobiologije i unosa kofeina mogla da objasni zašto njihovo istraživanje nije pronašlo efekat, za razliku od nekih ranijih.

„U određenim okolnostima, kofein možda prvenstveno nadoknađuje manjak sna ili ublažava simptome apstinencije, umjesto da poboljša učinak iznad nivoa koji ima odmorna osoba“, dodaje Aguljari.

Uz to, ova studija procenjivala je složene kognitivne zadatke, za razliku od jednostavnijih, na koje kofein češće utiče.

Zašto je hronobiologija važna?

Osim što utiče na endokrini, probavni i srčani sistem, „hronobiologija i naš cirkadijalni ritam imaju ključnu ulogu u kogniciji i izvršnim funkcijama“, kaže dr Kenet Li, medicinski direktor Centra za poremećaje spavanja pri UChicago Medicine.

Odabirom učesnika sa prosečnim cirkadijalnim ritmovima, odnosno onih koji nisu ni izraziti ranoranioci ni noćne ptice, istraživači su eliminisali promjenljivu koja bi mogla da utiče na rezultate.

„Oni na bilo kojem kraju tog spektra mogli su da imaju veću varijabilnost u odgovoru na kofein“, dodaje dr Li.

Razlog leži u načinu na koji kofein djeluje. On blokira receptore za adenozin, hemikaliju koja se nakuplja u mozgu tokom budnosti i razgrađuje tokom spavanja. Dr Li objašnjava da ekstremni hronotipovi mogu da imaju različite nivoe adenozina u isto doba dana, što mijenja reakciju na kofein.

Šta zaključiti iz svega?

Ovi rezultati ne znače da treba da se odreknete jutarnje kafe. Aguljari ističe da je ova studija samo dio serije od četiri istraživanja njegovog tima, a jedno od njih pokazalo je poboljšanje snage kod osoba koje su uzimale kofein.

„Važno je sagledati celu seriju istraživanja jer se čini da su efekti kofeina specifični za vrstu aktivnosti koja se mjeri. To što nismo pronašli korist za kogniciju ili reaktivnu agilnost ne znači da kofein ne može da koristi drugim aspektima fizičkih sposobnosti“, poručuje.

Takođe treba uzeti u obzir da su učesnici bili iz veoma specifične grupe i testirani u strogo kontrolisanim uslovima.

„Reakcije bi mogle da budu drugačije kod žena, vrhunskih sportista, ljudi koji inače piju mnogo kafe, različitih hronotipova ili osoba koje su testirane nakon doručka“, zaključuje Aguljari.