Foto:Shutterstock
Keleraba je povrće koje često ostaje u sjenci popularnijih namirnica, iako predstavlja pravo malo bogatstvo vitamina, minerala i drugih korisnih sastojaka.
Zbog svoje hranljive vrijednosti, malog broja kalorija i brojnih mogućnosti pripreme, zaslužuje mnogo više mjesta u svakodnevnoj ishrani.
Bogata je vodom, vlaknima, kalijumom, manganom, magnezijumom, gvožđem, fosforom, folatima, kalcijumom i vitaminima C i B6. Sadrži i brojne biljne materije, uključujući fenolne kiseline, antocijanine, glukozinolate i izotiocijanate, naročito u kori, piše Jutarnji.hr/Živim.
Pritom je veoma niskokalorična – jedna šolja sirove kelerabe sadrži svega oko 36 kalorija. Kombinacija vitamina, minerala, antioksidanasa i vlakana čini je korisnim dodatkom uravnoteženoj ishrani, posebno kada je riječ o zdravlju srca, varenju i održavanju odgovarajuće tjelesne težine.
Vitamin C i biljne materije kojima keleraba obiluje imaju važnu ulogu u normalnom funkcionisanju imunog sistema.
Jedna šolja sirove kelerabe sadrži oko 62 miligrama vitamina C, što predstavlja približno 84 odsto preporučenog dnevnog unosa za žene i 70 odsto za muškarce.
Vitamin C doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, dok vitamin B6 učestvuje u regulisanju imunog odgovora.
Novija istraživanja ukazuju i na potencijalna protivupalna i antioksidativna svojstva glukozinolata, biljnih jedinjenja karakterističnih za kupusnjače, kojima pripada i keleraba.
Pojedina istraživanja ispituju njihovo moguće zaštitno djelovanje u odnosu na određene hronične bolesti, uključujući rak, ali to ne znači da konzumiranje kelerabe može da spriječi ili liječi ove bolesti.
Dobra za zdravlje srca
Keleraba može da doprinese zdravlju srca zahvaljujući sadržaju vlakana, kalijuma i korisnih biljnih jedinjenja.
Rastvorljiva vlakna pomažu u regulisanju nivoa holesterola tako što smanjuju njegovu apsorpciju u crijevima. Na taj način mogu doprinijeti smanjenju rizika od ateroskleroze, odnosno nakupljanja masnih naslaga u zidovima arterija.
Kalijum je posebno važan za regulisanje krvnog pritiska, naročito kod osoba koje imaju hipertenziju. Ovaj mineral učestvuje i u održavanju normalnog srčanog ritma.
Antocijanini, biljni pigmenti sa antioksidativnim svojstvima, takođe se povezuju sa povoljnim uticajem na zdravlje krvnih sudova.
Jedno istraživanje pokazalo je da je veći unos kupusnjača, među kojima je i keleraba, povezan sa manjim rizikom od ateroskleroze i vaskularnih bolesti kod starijih žena.
Ipak, keleraba nije zamjena za terapiju povišenog krvnog pritiska ili srčanih oboljenja, već može biti dio ishrane koja doprinosi očuvanju kardiovaskularnog zdravlja.
Pomaže u regulisanju šećera u krvi
Hranljive materije koje keleraba sadrži korisne su i za metabolizam.
Vlakna usporavaju apsorpciju šećera i doprinose stabilnijem nivou glukoze u krvi, što je posebno važno za osobe koje imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju.
Zbog antioksidativnih i protivupalnih svojstava, keleraba se proučava i u kontekstu metaboličkog zdravlja.
Vitamin B6 učestvuje u više od 100 enzimskih reakcija u organizmu, uključujući procese metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina.
Vitamin C, s druge strane, poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljnih namirnica.
Poboljšava varenje i zdravlje crijeva
Zahvaljujući velikom sadržaju vode i vlakana, keleraba je odličan izbor za zdravlje sistema za varenje.
Sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna, koja doprinose redovnom pražnjenju crijeva i mogu pomoći u sprečavanju zatvora.
Rastvorljiva vlakna imaju i prebiotičko djelovanje, odnosno služe kao hrana korisnim bakterijama u crijevima.
Zdrav crijevni mikrobiom važan je ne samo za varenje već i za normalno funkcionisanje imunog sistema.
Voda koju keleraba sadrži dodatno olakšava prolazak hrane kroz digestivni trakt i omogućava vlaknima da pravilno obavljaju svoju funkciju.
Ipak, kod osoba sa osjetljivim varenjem veće količine sirove kelerabe mogu izazvati nadimanje i gasove.
Izvor:DAN
