Foto:Shutterstock
Kortizol ima važnu ulogu u odgovoru organizma na stres, ali njegov nivo može da se menja pod uticajem različitih faktora.
Povišen nivo kortizola, hormona stresa, nije povezan samo sa osećajem napetosti. Na njegov porast mogu uticati ishrana, vježbanje, upalni procesi i svakodnevne navike.
„U osnovi, svaki stresor podstiče nadbubrežne žlijezde na lučenje kortizola, bez obzira na to da li je psihičke prirode, kao što su stres i neprijatne emocije, ili fizičke, poput bolesti“, objašnjava lekar dr Džoel Evans za “Health”.
Preskakanje doručka
Dugi periodi bez hrane mogu predstavljati stres za organizam i podstaći lučenje kortizola, zbog čega se preporučuju redovni i uravnoteženi obroci.
„Nadbubrežnim žlijezdama pogoduje rutina, zato su redovni obroci, kao i ustaljeno vrijeme odlaska na spavanje i buđenja, izuzetno važni“, objasnila je nutricionistkinja Melisa Grouvs Azaro.
Stroge dijete
Preterano restriktivna ishrana i ograničavanje kalorija takođe mogu povisiti nivo kortizola, naročito tokom dugih perioda gladovanja, prenosi Index.hr.
„Restriktivna ishrana, čak i kada je motivisana dobrim namerama, može povisiti kortizol više od povremenog ‘nesavršenog’ obroka“, kaže nutricionistkinja Dina Aronson, koja preporučuje fleksibilniji pristup ishrani i dovoljan unos energije.
Pretjerivanje sa vježbanjem
Iako je fizička aktivnost korisna, pretjerano naporni treninzi bez dovoljno energije i vremena za oporavak mogu privremeno povisiti kortizol.
„Ljudi često izbjegavaju intenzivne treninge jer se boje skoka kortizola, ali taj strah je pretjeran“, napominje Aronson i dodaje da je porast nakon intenzivnog treninga kratkoročna reakcija koja pomaže telu da obezbijedi energiju i oporavi se.
Hronična upala
Hronična upala može biti povezana sa povišenim nivoom kortizola, a među njenim mogućim uzrocima su emocionalni stres i visok unos šećera.
„Emocionalni stres direktno podstiče nadbubrežne žlijezde na proizvodnju kortizola, a može izazvati i upalu. Ona zatim dodatno podstiče žlijezde na lučenje tog hormona“, objašnjava Evans.
Anksioznost
Anksioznost i reakcija tela na stres povezane su sa nivoom kortizola, a ako zabrinutost, negativne misli i strah počnu da ometaju svakodnevni život, važno je potražiti pomoć.
„Individualizovane terapije mogu obuhvatati različite tehnike za um i tijelo“, ističe Evans, dodajući da se pritom može obratiti pažnja i na ishranu, kao i na određene nutrijente i fitohemikalije.
Stalno kašnjenje
Jutarnja žurba i često kašnjenje stvaraju dodatni stres i mogu održavati tijelo u stanju pripravnosti. Grouvs Azaro zato preporučuje da se deo obaveza pripremi unaprijed:
„Spakujte ručak dok pripremate večeru. Pripremite odjeću za naredni dan prije spavanja. Sipajte gorivo na putu kući s posla.“
Dodaje da na takve male pripreme treba gledati „kao na uslugu koju činite sebi u budućnosti“.
Izvor:DAN
