Foto:CDT
Svaki četvrti građanin/ka (24,4 odsto) najmanje jednom sedmično povjeruje u
dezinformaciju, a 16,9 odsto njih svakodnevno, pokazuje istraživanje javnog mnjenja
koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo Institut Damar.
Ovo nam pokazuje da se situacija u ovoj oblasti znatno pogoršala jer je, prema
istraživanju koje smo sproveli 2023, jednom nedjeljno u dezinformaciju povjerovao
svaki peti građanin/ka.
Ovogodišnje istraživanje pokazuje da svaki četvrti građanin/ka (25,5 odsto) najmanje
jednom mjesečno povjeruje u dezinformaciju, svaki deseti (11,3 odsto) najmanje
jednom u šest mjeseci. Manji procenat (8,6 odsto) najmanje jednom godišnje
povjeruje u dezinformaciju. Njih 13,3 odsto nam je kazalo da u prošloj godini nije niti
jednom povjerovalo u neku dezinformaciju, što je duplo manje u odnosu na 2023.
Na pitanje koliko često uoče neku objavu za koju posumnjaju da je dezinformacija,
čak četvrtina građana (25,2 odsto) kaže da to vidi svakodnevno, trećina (32,5 odsto)
makar jednom sedmično. Samo 5,6 odsto građana/ki je kazalo da u posljednjih
godinu nije uopšte uočilo neku objavu za koju su posumnjali da je u pitanju
dezinformacija. Istraživanje koje smo sproveli 2023. godine je pokazalo da svaki peti
građanin/ka (19,1 odsto) najmanje jednom dnevno primijeti neku objavu za koju
sumnja da je dezinformacija. Ovi podaci mogu ukazivati na veću raširenost
dezinformacija, ali i na to da su građani/ke sve svjesniji problema dezinformacija i
pažljivije ih uočavaju u medijima i na društvenim mrežama.
Skoro tri četvrtine građana/ki (72,8 odsto) smatra da je fact-checking (provjera
informacija) potreban, pri čemu to 40,4 odsto vidi kao “apsolutno neophodno” u
crnogorskom društvu, a 32,4 odsto kaže da nije prioritetno, ali jeste važno. S druge
strane, 14,2 odsto ispitanika smatra da fact-checking nije važan ili je sasvim
nepotreban, a 13 odsto nije sigurno.
Na pitanje koliko često mediji u Crnoj Gori plasiraju i prenose dezinformacije, 39
odsto građana/ki kaže da je to vrlo često, 37,6 odsto ponekad, 8,9 odsto rijetko, 3
odsto nikada, a 11,5 odsto nije sigurno.
Građani/ke navode da nailaze na dezinformacije na društvenim mrežama, od čega
da je to vrlo često na Fejsbuku navodi njih 51,4 odsto, na TikTok-u 43,3 odsto, na
Instagram-u 38,2 odsto, na X-u 36,5 odsto i na YouTube-u 30,9 odsto.
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 22. februara do 4. marta ove godine na
uzorku od 1008 ispitanika.
Darvin Murić, glavni i odgovorni urednik portala Raskrinkavanje.me
Autor:Radiotitograd.me
