Foto: Montenegroberza
Pad indeksa i rast prometa obilježili su na Montenegroberzi sedmicu u kojoj je Vlada usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu iodluku o zaduživanju.
Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, oslabio je 1,1 odsto na 1.077,43 poena, koliko je pao i MONEX na 16.217,95 bodova.
Promet je ove sedmice, koja je zbog obilježavanja Njegoševog dana imala dva radna dana manje, iznosio 85,48 hiljada eura i bio je 1,5 puta veći od prošlosedmičnog.
Gubitke su ove sedmice zabilježile dionice Plantaža, 5,3 odsto na 18 centi, i Crnogorskog Telekoma, 1,8 odsto na 2,15 eura.
Iz Plantaža je saopšteno da je ta kompanija postigla značajan napredak u poslovnim rezultatima za prvih devet mjeseci ove godine, uprkos brojnim izazovima u industriji i poslovanju, saopštili su njeni predstavnici.
“Iako je neto rezultat i dalje negativan, ostvareni poslovni rezultat predstavlja najbolje postignuće u posljednjih nekoliko godina, što dodatno osnažuje napore uprave i potvrđuje strateški usmjereni put kompanije”, navedeno je u saopštenju.
EBITDA rezultat, kada se isključe rashodi kamata i trošak amortizacije, je pozitivan i iznosi 2,8 miliona EUR, što, kako su dodali, dodatno potvrđuje efikasnost mjera koje kompanija sprovodi u cilju optimizacije operativne efikasnosti.
“U apsolutnim brojkama, nivo prihoda za devet mjeseci ove godine najviši je u posljednjih deset godina, sa rastom od šest odsto u odnosu na prošlu godinu. Prihodi od prodaje flaširanih proizvoda na svim tržištima zabilježili su rast od 11 odsto”, precizira se u saopštenju.
Dobitke su ove sedmice zabilježile akcije Poliexa, 44 odsto na 25,3 centa, i Jugopetrola, neznatno na 13,84 eura.
Trgovano je i dionicama Hipotekarne banke, Sveti Stefan hotela i Zetatransa, koje su u petak koštale 95 EUR, odnosno 5,5 EUR i 1,09 eura. Akcije Luke Bar su sedmicu završile na 25,1 cent, a Port of Adrie na 20 centi.
Trgovano je i dionicama fonda Trend, koje nijesu mijenjale vrijednost i koštaju 4,5 centi.
Vlada je u petak usvojila Predlog zakona o budžetu za narednu godinu i odluku o zaduživanju, uz predviđeni suficit tekuće budžetske potrošnje, što znači da će se država zaduživati isključivo za otplatu starih dugova i finansiranje kapitalnih projekata.
Iz Ministarstva finansija su saopštili da su izvorni prihodi budžeta planirani u iznosu od 2,88 mililijardi eura i u odnosu na planirane za ovu godinu veći su 3,7 odsto. Rashodi budžeta planirani u iznosu od 3,16 milijardi eura.
Oni su kazali da je, imajući u vidu planirane nivoe prihoda i rashoda, deficit budžeta planiran u iznosu od 278 miliona ili 3eura,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao što je planirano fiskalnom strategijom.
Iz Ministarstva su rekli da budžet karakterišu mjere za unapređenje standarda građana implementiranih u okviru programa Evropa sad 2 koji se odnose na povećanje minimalne zarade sa 450 na 600 i 800 eura, povećanje zarada svim zaposlenima, uz dostizanje nivoa prosječne zarade od hiljadu EUR, povećanje minimalne i prosječne penzije, kao i povećanje naknada za stručno osposobljavanje i studentskih kredita.
Prema informacijama Vijesti, predlogom budžeta za narednu godinu Vlada je ostavila prostor da se zaduži 2,3 milijarde eura od čega je 884 miliona za pokriće deficita, kapitalne projekte i vraćanje ranijih dugova, 1,13 milijardi za projektne zajmove, odnosno velike investicije, a 275 miliona od EU, kroz Plan rasta za zapadni Balkan, za reformske projekte i infrastrukturu.
Državnoj kasi će naredne godine nedostajati 1,13 milijardi eura da bi se serivisirale sve obaveze iz budžeta i od te sume planarano je da se oko 884 miliona obezbijedi kroz pozajmice i kredite.
Ostatak će biti obezbijeđen iz depozita države koji će biti prenijeti iz ovogodišnjeg budžata, u iznosu od 240 miliona eura, od prodaje imovine šest miliona EUR, dok su nepunih deset miliona primici od otplate kredita.
Sedmicu su obilježile i ekonomske prognoze Evropske komisije (EK) za jesen, prema kojima je ekonomski rast Crne Gore nastavljen, ali je usporen u prvoj polovini godine, podstaknut privatnom potrošnjom i oporavkom investicija.
“Nedavno usvojeni program Evropa sad 2 ima za cilj povećanje raspoloživih prihoda povećanjem minimalne plate i smanjenjem penzijskih doprinosa. Ove mjere treba da podrže rast BDP-a u narednoj godini, ali i da doprinesu većoj inflaciji”, navodi se u prognozama EK.
Iz EK su rekli i da je dobar fiskalni učinak u ovoj godini bio podržan snažnim rastom prihoda, ali i da bi nove mjere, koje slabe budžetske prihode i povećavaju potrošnju, trebalo da dovedu do značajnog povećanja budžetskog deficita u periodu 2025-2026.
“Povećanje javnog duga ubuduće i visoke potrebe za refinansiranjem predstavljaju fiskalne rizike”, navodi se u prognozama.
Realni rast BDP-a za prošlu godinu revidiran je naviše na 6,3 odsto, u odnosu na prethodnu kvartalnu procjenu od šest odsto. Ekonomski rast je usporen na 3,6 odsto međugodišnje u prvoj polovini godine podstaknut oporavkom investicija (9,6 odsto međugodišnje) i snažnom privatnom potrošnjom (8,2 odsto međugodišnje), podržan povećanjem minimalnih penzija, plata i zaposlenosti.
Izvor:CDM
