Foto:MEP
Obilježavajući bilo koji međunarodni dan, gotovo po istom obrascu, govorimo o određenoj afirmaciji ili ugroženosti, bilo da su u pitanju prava žena, Roma, migranata, ali i zdravlja, planete i životne sredine. Ipak ostaje pitanje šta se dešava tokom ostalih dana u godini i na koji način se globalne teme prevode u kontekst lokalne zajednice i realnog života, saopšteno je iz Ministarstva evropskih poslova.
Kako su kazali, upravo u tom prostoru, jasno se vidi i položaj romske i egipćanske zajednice (RE) u Crnoj Gori.
“Ako pojednostavimo birokratske formulacije, onda bi to bili simptomi koje ne umijete da objasnite, problemi koje iznosite na jeziku koji institucije ne razumiju ili identitet koji sistem uopšte ne prepoznaje. Najosetljiviji među pripadnicima RE zajednice su djeca, stari i trudnice koje postanu vidljive tek kad dođu u stanje hitnosti, bez garancije da će imati preglede ili adekvatan porođaj”, navodi se u saopštenju.
U tom kontekstu, samo sistemska rješenja mogu napraviti značajan obuhvat i pomoći da se svakodnevica RE zajednice prevede na jezik institucija.
Iz ovog resora ističu da ključnu ulogu tu imaju medijatori koji preuzimaju na sebe obavezu da institucije budu dostupne, razumljive i prisutne tamo gdje su potrebne. Jedan od njih je Nardi Ahmetović, koji radi u Domu zdravlja u Nikšiću.
“Do svoje 16. godine nisam imao zdravstveno osiguranje i dobro se sjećam koliko je mojoj babi bilo teško kad smo imali i običnu temperaturu, a ne nešto drugo. RE zajednica ima i problema zbog jezičke barijere, složene administracije i različitog pristupa zbog kulturoloških razlika”, navodi Ahmetović koji je u ranom djetinjstvu došao u Crnu Goru iz Italije.
Prema njegovim riječima, kroz uključenost medijatora ljudi imaju kome da se obrate za pomoć, ali i da razumiju svoje obaveze.
“Ja sam socijalni saradnik, zdravstveni medijator, ali i neko ko prati njihovu svakodnevicu. Zdravstvena zaštita je najosetljivija oblast, jer ako niste zdravi ne možete se boriti za svoja prava niti možete ispunjavati obaveze”, zaključuje Ahmetović.
Da je usluga medijatora od velike pomoći za zajednicu ističe i Zoja Tarlamišaj.
“Imamo veliki broj djece školskog uzrasta koja nisu upisana u matične knjige rođenih i nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu. Samim tim, preskoćili su i obaveznu vakcinaciju. Dodatno, u rizične grupe spadaju i žene, pogotovo trudnice koje nemaju mogućnost da ostvare pravo na redovne ginekološke preglede zbog čega mogu nastati i određeni problemi prilikom porođaja”, navodi Tarlamišaj.
Značaj medijatora, koji u oblasti zdravstva, zapošljavanja i socijalne zaštite posreduju između RE zajednice i institucija rezultat je projekta „Socijalna inkluzija Roma i Egipćana kroz medijaciju“ koji je ostvario značajne rezultate u 11 opština u Crnoj Gori. Tokom implementacije projekta, za zvanje zdravstvenog medijatora pristigle su 83 prijave i nakon procesa selekcije i obuke, 38 medijatora je steklo sertifikat, a 34 su angažovana u različitim institucijama širom Crne Gore.
Nosilac projekta je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, dok je njemačka organizacija HELP – Hilfe zur Selbsthilfe bila zadužena za implementaciju. Projekat je realizovan uz finansijsku podršku Evropske unije kroz IPA II program.
“Organizovana je obuka za sticanje stručnih sposobnosti za obavljanje posla saradnika u socijalnoj inkluziji Roma i Egipćana. Rezultati su itekako vidljivi i veoma značajni jer već četiri godine imamo zaposlenog 21 medijatora posredstvom Ministarstva ljudskih i manjinskih prava. Otvorili smo vrata za cijelu RE zajednicu u Crnoj Gori i to se ispostavilo kao jedan cijenjen i koristan model kako za RE zajednicu u Crnoj Gori, tako i za institucije”, kazala je Dijana Anđelić, direktorica HELP-a za Crnu Goru.
Upravo ovo, prema njihovim riječima, i jesu odgovori na pitanje, šta se dešava tokom svih ostalih dana u godini i na koji način se globalne teme prevode u kontekst lokalne zajednice i realnog života.
“I tako, dok se različitosti obilježavaju kroz datume, svakodnevicu je i dalje potrebno prevoditi”, zaključili su.
Izvor:CDM
