Foto:Pixabay
Crnu Goru je za osam mjeseci 2026. posjetilo gotovo 2,3 miliona turista, zaposlenost je porasla 4,8 odsto, a budžetski prihodi dostigli su dvije milijarde eura. Ipak, septembarska inflacija od 5,2 odsto, rast uvoza i pad neto priliva stranih investicija ukazuju na izazove sa kojima se suočava crnogorska ekonomija, pokazuju podaci iz Mjesečnog makroekonomskog izvještaja Ministarstva finansija za septembar.
Broj turista povećan je za 9,1 odsto, industrijska proizvodnja porasla je 18,2 odsto, dok su prihodi budžeta bili devet odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Međutim, prosječna inflacija za prvih devet mjeseci iznosila je 3,7 odsto, dok je godišnja stopa inflacije u septembru dostigla 5,2 odsto.
Crnu Goru je u periodu od januara do avgusta posjetilo 2.293.568 turista, što je 9,1 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.
Ostvareno je 12.793.692 noćenja, uz godišnji rast od 8,1 odsto. Samo tokom avgusta, kao najznačajnijeg mjeseca turističke sezone, broj dolazaka povećan je 12,4 odsto, a broj noćenja 8,5 odsto.
“Najveće učešće u noćenjima stranih turista u hotelima i sličnim smještajnim objektima imali su gosti iz Srbije (21,1 odsto), Ujedinjenog Kraljevstva (7,8 odsto), Bosne i Hercegovine (šest odsto), Francuske (5,8 odsto), Poljske (5,6 odsto) i Njemačke (5,4 odsto)”, piše u izvještaju.
Pozitivan trend zabilježen je i u trgovini na malo, gdje je promet robe za prvih osam mjeseci povećan 7,6 odsto.
Jedan od značajnijih rezultata zabilježen je u industriji. Ukupna industrijska proizvodnja u periodu januar–avgust porasla je 18,2 odsto na godišnjem nivou.
“Najveći doprinos tom rezultatu dala je proizvodnja električne energije, koja je povećana čak 59,3 odsto. Sektor vađenja ruda i kamena zabilježio je rast od 15,7 odsto, dok je prerađivačka industrija ostvarila skromniji rast od 0,8 odsto”, ističe se u izvještaju.
Ipak, rast proizvodnje nije pratio jednako povoljan trend kada je riječ o cijenama.
“Godišnja inflacija u septembru iznosila je 5,2 odsto, dok je prosječna inflacija za prvih devet mjeseci bila 3,7 odsto. Najveći uticaj na rast cijena imali su prevoz, sa doprinosom od 1,16 procentnih poena, i hrana i bezalkoholna pića, sa 0,80 procentnih poena”, naglašeno je u dokumentu.
Na tržištu rada nastavljen je rast zaposlenosti. Prosječan broj zaposlenih u periodu januar–avgust iznosio je 282,3 hiljade, što predstavlja povećanje od 4,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Registrovana stopa nezaposlenosti Zavoda za zapošljavanje Crne Gore u avgustu iznosila je 7,47 odsto i bila je niža za 1,46 procentnih poena na godišnjem nivou.
Prosječna neto zarada za prvih osam mjeseci iznosila je 1.032 eura, uz godišnji rast od 2,2 odsto.
Prosječna penzija sa obračunatim razlikama u avgustu dostigla je 561,34 eura, što je 2,4 odsto više nego godinu ranije.
Prihodi državnog budžeta u periodu januar – avgust iznosili su 2.005,6 miliona eura, odnosno 23,3 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda.
To je 20,9 miliona eura ili 1,1 odsto više od plana, dok je u poređenju sa istim periodom prošle godine zabilježen rast od 165,8 miliona eura, odnosno devet odsto.
Kako se navodi u izvještaju Ministarstva finansija, rast prihoda rezultat je povećane naplate više poreskih kategorija.
„Posebno je važna činjenica da rast nije rezultat samo jedne kategorije, već široko zasnovanog povećanja naplate poreza na dohodak, poreza na dobit, PDV-a, akciza i doprinosa“, dodaje se u izvještaju.
Budžetski izdaci za prvih osam mjeseci iznosili su 2.151,8 miliona eura, što je 12,7 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Crna Gora je u tom periodu zabilježila budžetski deficit od 146,2 miliona eura, odnosno 1,7 odsto procijenjenog BDP-a. Ipak, deficit je bio 45,2 miliona eura ili 23,6 odsto manji od planiranog.
Takođe, ostvaren je suficit tekuće potrošnje od 86,4 miliona eura.
Bankarski sektor: Depoziti i krediti nastavljaju rast
Podaci Centralne banke Crne Gore pokazuju da su ukupni krediti na kraju avgusta dostigli 5,9 milijardi eura, uz godišnji rast od 9,8 odsto.
Novoodobreni krediti iznosili su 1,61 milijardi eura, što je 8,1 odsto više nego godinu ranije. Privreda je koristila 793,5 miliona eura kredita, uz rast od 7,2 odsto, dok su krediti građana dostigli 704,9 miliona eura, uz povećanje od 2,2 odsto.
Ukupni depoziti iznosili su 6,492 milijardi eura i bili su veći 6,4 odsto na godišnjem nivou.
Posebno je izražen rast depozita stanovništva, koji su povećani 12,8 odsto, na 2,62 milijardi eura.
Neto profit crnogorskih banaka u avgustu iznosio je 91,7 miliona eura, što je 8,3 odsto manje nego u istom mjesecu prethodne godine.
Uvoz gotovo tri milijarde eura, neto priliv investicija manji
Ukupna spoljnotrgovinska razmjena Crne Gore za prvih osam mjeseci iznosila je 3,34 milijardi eura, uz godišnji rast od 2,4 odsto.
Izvoz robe dostigao je 372,9 miliona eura, što je dva odsto više nego u istom periodu 2025. godine. Najveću pojedinačnu izvoznu kategoriju činila je električna energija, vrijedna 73,6 miliona eura.
Sa druge strane, uvoz je iznosio 2,993 milijardi eura i povećan je 2,5 odsto.
Najzastupljeniji uvozni proizvodi bile su mašine i transportni uređaji, vrijedni 694,8 miliona eura, te prehrambeni proizvodi, u vrijednosti od 572,9 miliona eura.
Posebno se izdvaja rast uvoza mineralnih goriva i maziva od 14,3 odsto, dok je uvoz nafte i naftnih derivata povećan 46,4 odsto.
Kada je riječ o stranim direktnim investicijama, ukupan priliv u periodu januar – avgust iznosio je 628,1 milion eura, što je 5,5 odsto više nego godinu ranije.
Međutim, neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 296,6 miliona eura i bio je dva odsto manji nego u uporednom periodu.
Ulaganja u kompanije i banke dostigla su 89,1 milion eura, uz rast od 31,4 odsto, dok su investicije u nekretnine iznosile 319 miliona eura, odnosno 3,4 odsto više.
Najveće učešće u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija imale su Srbija sa 121,1 milion eura, Turska sa 52,7 miliona i Ujedinjeni Arapski Emirati sa 49,8 miliona eura.
U međunarodnom okruženju, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) revidirala je naniže prognozu rasta globalnog BDP-a za 2027. godinu, sa 3,1 na tri odsto.
Prema procjenama OECD-a, rast cijena, slabija dinamika rasta realnog dohotka i više kamatne stope predstavljaju faktore koji će opterećivati globalnu ekonomsku aktivnost.
Za eurozonu se očekuje rast od jedan odsto u 2026. i 2027. godini.
OECD procjenjuje i da će inflacija u zemljama G20 porasti na 4,1 odsto u 2026, prije nego što se smanji na 3,6 odsto u 2027. godini.
A. Obradović
Izvor:CDM
