Foto:CDT
Čak 78,8 odsto građana/ki smatra da političari često (39,7 odsto) ili makar
povremeno (39,1 odsto) koriste dezinformacije u svrhu ostvarivanja svojih političkih
ciljeva. Manji dio kaže da se to dešava rijetko (7,9 odsto) i nikada (3,5 odsto), a 9,8
odsto nema stav o tome.
To pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku
tranziciju (CDT) sproveo Institut Damar u periodu od 22. februara do 4. marta ove
godine na uzorku od 1008 ispitanika/ca.
Na otvoreno pitanje ko od političara najviše širi dezinformacije u Crnoj Gori, najveći
udio građana/ki (28,4 odsto) izričito tvrdi da to rade “svi političari bez izuzetka”.
Gotovo svaki drugi građanin/ka (46,9 odsto) smatra da Vlada Crne Gore širi
dezinformacije, oko petine (21,3 odsto) to ne smatra, a trećina (31,8 odsto) nema
stav o tom pitanju.
Velika većina građana/ki (oko 70,7 odsto) smatra da dezinformacije snažno ili veoma
snažno utiču na političke odluke koje građani donose, dok 21,9 odsto kaže da je
uticaj “slab”, a preostalih 7,4 odsto ne vidi nikakav uticaj.
Za dvije trećine građana dezinformacije problem
Oko dvije trećine građana/ki (65,4 odsto) smatra da dezinformacije predstavljaju
problem u Crnoj Gori. Nasuprot tome, četvrtina (25,7 odsto) ne smatra da su
dezinformacije problem, a 8,9 odsto nema stav o tom pitanju.
U istraživanju koje smo uradili 2023. godine je gotovo isti broj građana/ki kazao da
dezinformacije jesu problem (65,7 odsto), odnosno da nijesu (24,9 odsto), pri čemu
je 9,4 odsto njih reklo da ne zna.
Građani/ke i dalje najčešće navode Srbiju (25,4 odsto) kao zemlju iz koje dolaze
dezinformacije u Crnu Goru, potom Ameriku (16,7 odsto), zemlje EU (8,6 odsto),
Rusiju (7,6 odsto)… Četvrtina građana/ki je kazala da ne zna odgovor na to pitanje.
U odnosu na 2023. godinu, smanjen je procenat građana/ki koji pominju Srbiju kao
zemlju iz koje najčešće dolaze dezinformacije (34,2 odsto u 2023), a primjećuje se
rast pominjanja EU (3,4 odsto u 2023) i blagi porast za Rusiju (6,1 odsto u 2023).
Blago je smanjen broj građana/ki koji vide Ameriku kao izvor dezinformacija (18,8
odsto u 2023).
Na pitanje zbog čega se najčešće šire dezinformacije, najveći broj građana/ki navodi
radi političke manipulacije i uticaja na donošenje državnih odluka (30,5 odsto), zbog
ekonomskih interesa, zarade od klikova i oglasa (20,9 odsto), zbog namjernog
izazivanja panike i nesigurnosti u društvu (19,9 odsto), kako bi se narušilo povjerenje
u institucije i medije (15,4 odsto)…
Pitali smo građane/ke i koji su to glavni faktori koji doprinose širenju dezinformacija u
Crnoj Gori, i trećina nam je kazala da je to “preveliki uticaj društvenih mreža”, oko
četvrtine navodi političku polarizaciju kao i nedostatak medijske pismenosti, 17,4
odsto njih navodi nedostatak nezavisnih medija, a vrlo mali procenat (1,3 odsto)
navodi neki drugi specifičan razlog.
Nešto više od trećine građana/ki (37,5 odsto) smatra da društvene mreže i
tradicionalni mediji imaju podjednaku ulogu u širenju dezinformacija. Istovremeno,
36,2 odsto pripisuje isključivo društvenim mrežama veću ulogu, a 11,4 odsto
tradicionalnim medijima. Bez odgovora na ovo pitanje je 14,9 odsto građana/ki.
Marko Vukajlović, novinar portala Raskrinkavanje.me
Autor:Radiotitograd.me
