Nezavisna Crna Gora nije onakva kakvom smo je zamišljali jer su vlasti proćerdale
mnogo toga, građani mogu donekle biti zadovoljni ispunjenim na planu spoljnje politike,
a je izlazak iz SRJ bio neophodan jer je to bila najgora država nakon Drugog svjetskog
rata, poručili su učesnici CDT-ove digitalne konferencije „20 godina nezavisnosti: Od
maja do maja“.
Koordinator GI 21.maj, Rade Bojović, ocijenio je da su ciljevi, kada je u pitanju
spoljna politika dijelom ispunjeni, a na unutrašnjem planu nijesu.
„Suverenističke vlasti koje su vladale do 2020. su, po mom sudu, proćerdale mnogo
toga što su trebale da urade i u znatnoj mjeri izdale one referendumske poruke koje su
kreirane tada preko Pokreta za evropsku nezavisnu Crnu Goru“, rekao je Bojović i
dodao da je pozitivno što se pred referendum pokazalo se da se mogu nadići partijske
uskosti i teško političkog nasljeđa.
„Mnogo bih se bolje osjećao da je 90 odsto građana glasalo za nezavisnost kao što je to
bilo u nekim drugim jugoslovenskim republikama, ali to nažalost nije tako“, naveo je on.
Izvršni direktor CDT-a, Dragan Koprivica, ocijenio je da nije bilo ozbiljne alternative
na referendumu te da je SRJ bila najgora država nakon Drugog svjetskog rata. „Nakon
referenduma 1992. stvorila se jedna država koja je bila najgora u Evropi poslije drugog
svjetskog rata. Rezime je – generator ratova, ne i jedina odgovorna, ali su krenuli iz te
naše države, ja je nikad nisam osjećao kao svoju. Najveća inflacija, pljačka sopstvenih
građana, ubistva, ratovi, sve ono što najgore što može da se zamisli. U meni ima dosta
jugoslovenskog identiteta, a ta SRJ je za mene bila jedna prevara tog jugoslovenskog,
ne zaboravite ko je napadao Dubrovnik, petokraka, ti ljudi su imali petokraku na glavi
što je bila dodatna prevara, oni su iskoristili to jugoslovensku da bi nas upakovali u
homogenu vjersku i nacionalnu zajednicu“, kazao je Koprivica.
On je dodao da je Crna Gora pred referendum praktično bila protektorat međunarodne
zajednice. „Pravila su prihvatili svi, odluku su prihvatili svi. Ja sam tu državu zamišljao
mnogo boljom nego što ona zaista jeste“, dodao je on.
Komentarišući porast podrške, nekadašnji šef crnogorske diplomatije, Miodrag
Lekić, rekao je da ga porast podrške u korist nezavisnosti Crne Gore ne iznenađuje, ali
da ta tema u sadašnjem trenutku nije aktuelna.
Odgovarajući na pitanje na koji način bi izgledao crnogorski evropski put, da je ostala u
saveznoj državi Srbiji i Crnoj Gori, Lekić je kazao da bi takav ishod bio ispunjen
tenzijama.
“Teško je predvidjeti šta bi se sve dešavalo. Sigurno je da bi bila ispunjena tenzijama,
čak i da idealiste imaju “modus vivendi”, a imali su ga dosta dugo, tenzije su bile
objektivne. Jedna bivša jugoslovenska republika, Crna Gora, bila je šest odsto
stanovništva. Naša pretenzija je bila u toj federaciji da budemo, makar verbalno
saopšteno, da smo 50 odsto politički, u sistemu odlučivanja, u kadrovima, gdje je Srbija
mogla da zaključi da je neravnopravna. Svođenje Crne Gore na šest odsto, po svim
ovim elementima, predstavlja totalnu inferiornost. Ta federacija bi bila neodrživa“, rekao
je Lekić.
On je istakao da je dobra stvar što je Srbija odmah priznala Crnu Goru, podsjećajući da
je tadašnji predsjednik Srbije Boris Tadić Pivljanin i da je došao u i korektno priznao
rezultat referenduma.
„Dobro je završeno imajući u vidu dramatičnost. Kada Škotska i druge države kad imaju
te refrendume te drame nema“, kazao je on.
Koprivica je dodao da se Crna Gora sada pretvara u etno-federalnu državu i da su za to
krivi svi narodi. „Počinjemo da stvaramo nacionalne opštine 2012. godine. Pravi se
geografska podjela Crne Gore, postavlja se sistem prevare Ustava i dolazimo do toga
da to više liče na dogovor struktura koje predstavljaju nacije nego na stvaranje
građanske nacije“, kazao je Koprivica. „Ja ne bih glasao za suverenu Crnu Goru da sam
znao da će biti etnofederalna država“, dodao je.
Lekić je saglasan da je najveći problem u Crno Gori upravo činjenica da građanski
koncept države nije ostvaren.
“Sad smo na terenu nekih pozitivnih strana, naročito na tom spoljno-političkom planu.
Ovih deformacija, a tu su ekonomija, koja nikada nije konsolidovana, kockarska
uglavnom i sa jakim zaduženjima. Jedan podatak je egzaktan 750 miliona je Crna Gora
bila zadužena do 2006., danas je više od 5 milijardi. Taj balon može da pukne, a treba
da isfinansira ovo čudo od birokratije” istakao je on.
Bojović je ocijenio da veliki dio države nije funkcionalan, ističući opštine, za koje je
naveo da ih većinu treba svesti na kancelarije mjesnih zajednica jer nisu održive i
konstantno su dužne te se moraju spašavati iz egalizacionog fonda.
