Usvajanje Zakona o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja trenutno najveći prioritet za LGBTIQ+ zajednicu

Radio Titograd

26.04.2024, 15:44h

3 min

Usvajanje Zakona o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja trenutno je najveći prioritet za LGBTIQ+ zajednicu i predstavlja ključni korak ka njihovoj jednakosti i dostojanstvu u društvu.

To je saopšteno na panelu „Zakon o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja“, održanom u okviru panel diskusije „Ljudska prava LGBTIQ+ osoba i rodna ravnopravnost“, koja je dio projekta “Strengthening Gender Equality and LGBTIQ+ Advocacy Movement”, koju su realizovali Centar za ženska prava i Crnogorska LGBTIQ asocijacija Kvir Montenegro, a finansirala Britanska ambasada u Podgorici.

Socijalna radnica i projektna koordinatorka u Asocijaciji Spektra, Danijela Nikić, podsjetila je da je u februaru 2022. godine formirana radna grupa za izradu Zakona o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja, koju su, kako je ukazala, činili eksperti iz raznih oblasti i predstavnici državnih institucija.

„U poslednjih nekoliko sedmica se kroz javno mnjenje manipuliše odredbama ovog zakona i osporava rad radne grupe. Ne mora nužno da bude da je to zlonamjerno, jer mnoga istraživanja koja smo radili pokazuju da građani i dalje nemaju dovoljno znanja o ovim temama, kao i u transrodnim osobama generalno“, navela je Nikić.

Pojasnila je da je cilj ovog zakona da upotpuni pravnu prazninu, u kojoj po Zakonu o ličnom imenu postoji pravo da se bez ograničenja mijenja lično ime, ali nije moguće promijeniti oznaku pola u ličnim dokumentima.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova traži preduslov da bi se promijenila oznaka pola u ličnim dokumentima, a to je sterilizacija“, kazala je Nikić.

Ukazala je da istraživanja koja su sprovodili u toj organizaciji pokazuju da veliki broj osoba iz zajednice je doživio distriminaciju i nasilje jer nemaju odgovarajuća dokumenta.

„Kad govorimo o međunarodnim standardima na osnovu kojih se tekst ovog zakona radio, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je sterilizacija grubo kršenje ljudskih prava i sloboda“, istakla je Nikić.
Poručila je da svi zaslužuju ista ljudska prava, a da je donošenje Zakon o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja trenutno prioritet za LGBTIQ zajednicu.

„Ako će ovaj zakon da iskoristi makar jedna osoba, to je veliki plus za unapređenje kvaliteta života te osobe, a neće negativno uticati na živote drugih ljudi. Takođe, važno je napomenuti da ovaj zakon nije nametljiv. On neće nikome ništa nametnuti, samo će pomoći ljudima kojima se ne podudaraju oznaka pola u dokumentu i rodni identitet, a omogućiće im da slobodno uživaju pravo na svoj identitet“, rekla je Nikić.

Psihološkinja Ida Marković, smatra da ovaj zakon u velikoj mjeri može da doprinese mentalnom zdravlju, pojašnjavajući da će olakšati sve ono što su prepreke za življenje života.

„Trans osobe same po sebi u ovom društvu su izložene nečemu što je implicitna segregacija. Tokom rada sa njima uvidjela sam da se mnogi od njih plaše, imaju simptome anksioznosti do toga da se plaše da izađu napolje iz kuće. Takođe, imaju konstatan strah da će doživjeti neprijatnost“, navela je Marković.

Smatra da usvajanje Zakona o pravnom prepoznavanju roda na osnovu samoodređenja za trans zajednicu predstavlja uvažavanje i rasterećenje.

„Sama borba sa birokratijom je teška, a ne još sa nečim što je intimno, jer sama seksualnost tabuizirana“, rekla je Marković.

Ukazala je da je trans žena dodatno ugrožena u društvu kakvo je crnogorsko“ patrijarhalno i mizogino“.

Marković je poručila i da se o ljudskim pravima ne raspravlja.

„Važno je da radimo o tome da se stvori jedna mreža znanja i da se širi znanje o ljudskim pravima“, istakla je Marković.

Advokatica Marjana Laković Drašković, ocijenila je da pravosudnom kadru koji se bavi ovim temama u praksi potrebna edukacija.

„Ako ne budemo na tome radili, bojim se da se u punom kapacitetu ni ovaj zakon neće primjenjivati“, kazala je Laković Drašković.

Pojasnila je da pravo na samoodređenje je pravo svake osobe da samostalno odlučuje u pogledu svog rodnog identiteta bez ograničenja.

„Smatram da ovaj zakon nije toliko liberalan, kako je predstavljen u javnosti. I on ima svoja ograničenja koja sprečavaju eventualne zloupotrebe“, rekla je Laković Drašković.

Kazala je da je tokom prakse u advokaturi, tokom koje se bavi zastupanjem LGBTIQ osoba pred sudom, zaključila da zaposleni u sdustvu nemaju dovoljno sluha za ljudska prava LGBTIQ osoba.

„Zbog toga smatram da je izuzetno važna edukacija zaposlenih u sudstvu i tužilaštvu. Važno je na neki način sankcionisati zaposlene u sudstvu i tužilaštvu koji ne prihvataju prava LGBT osoba, a rade na rješavanju njihovih predmeta“, navela je Laković Drašković.

Ocijenila je i da se u političkom ambijentu osjeća otpor prema tim pravima, poručujući da je, sem edukacije ljudi u pravosuđu i tužilaštvu, neophodno edukovati i predstavnike medija o tim temama.

Izvor:CdM

Podijeli na:

Titogradske vijesti, top2

28.05.2024. u 21:57h

Titogradske vijesti, top2

28.05.2024. u 20:40h

Titogradske vijesti, top1

28.05.2024. u 19:27h

Titogradske vijesti, top2

28.05.2024. u 17:45h

Skip to content