Izlazak Velike Britanije iz Evropske unije konačno će se dogoditi večeras u ponoć. Tada, ipak, ništa neće biti gotovo – tek počinje.
Tijesnom većinom na referendumu, građani Velike Britanije 23. juna 2016. odlučili su da raskinu 47 godina dugu vezu sa Evropskom unijom.
Proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije započeo je 29. marta 2017. kada je tadašnja premijerka Tereza Mej pokrenula Član 50 Lisabonskog ugovora.
Evropska komisija “naivno” je željela tada da se do kraja godine (2017) postigne okvirni dogovor o razdruživanju, ipak evropski lideri dogovorili su sa Terezom Mej sporazum o povlačenju u novembru 2019.
Taj sporazum nije naišao na odobravanje u parlamentu. Od januara do marta 2019. čak tri puta sporazum je odbačen. Tereza Mej nije imala podršku svoje stranke, jer je do samog početka sporazum sa EU za njih bio problematičan. Kako se tada govorilo – sporazum nije donosio promjene.
Nakon brojnih neuspjeha da Veliku Britaniju izvede iz EU premijerka je podnijela ostavku 7. juna 2019, a nakon stranačkog glasanja na čelo Konzervativaca i Vlade došao je Boris Džonson, a sa njim i nova faza pregovora.
“Sa ili bez sporazuma”
Nakon izbora u Konzervativnoj partiji koji su održani 23. jula 2019. novi premijer postao je, bivši gradonačelnik Londona i bivši britanski šef diplomatije, Boris Džonson. On se i prije dolaska na funkciju zalagao za Bregzit. To je govorio u u svojoj kampanju pred stranačke izbore.
Njegova politika bila je sprovođenje Bregzita “sa ili bez sporazuma” do 31. oktobra.
Do tog 31. oktobra uslijedili su različiti sastanci, sjednice, pregovori.
Ništa od toga nije bilo lako za novog premijera. Pregovori sa Evropskom Unijom bili su sve teži, a parlament je želio nešto drugo – odgađanje Bregzita.
Džonson se tome protivio i ponavljao: “Sa ili bez sporazuma”.
Ipak, prije sastanka lidera EU u Briselu, pregovarački timovi EU i Velike Britanije, dogovorili su novi sporazum o Bregzitu. Informaciju su objavili 17. oktobra, a već 22. poslanici britanskog parlamenta usvojili su novi sporazum.
Bekstop je raniji dogovor Tereze Mej i Evropske unije. Predstavljao je instrument kojim su se definisali uslovi pod kojima bi irska granica ostati otvorena čak i u slučaju da Velika Britanija i EU ne postignu sveobuhvatni trgovinski sporazum.
Kako se tada govorilo, Džonson je planirao da od EU zatraži odbinjanje zahtjeva za produžetak roka za Bregzit. Da sporazum nije izglasan u Parlamentu, zakonom koji je izglasan još u septembru, tražilo bi se produženje roka do 19. oktobra. Izglasavanjem zakona, čemu je doprinijelo i ukidanje problematičnog bekstopa iz sporazuma, to je izbjegnuto, ali se Džonson i dalje borio sa poslanicima.
Britanski poslanici glasali su za prijedlog kojim se povlači podrška sporazumu o Bregzitu premijera Borisa Džonsona dok on ne bude formalno ratifikovan. To je unijelo nove pometnje.
Nakon različitih opcija i odbijanja Džonsonovih prijedloga, premijer je odlučio – javnost mora da ima izbor kada je u pitanju budućnost Bregzita i Velike Britanije.
Prijedlog je bio da prijevremeni parlamentarni izbori budu 12. decembra, a poslanici britanskog parlamenta su to i prihvatili.
Nadajući se da je pitanje Bregzita postalo mučno za građane, Džonsonova kampanja zasnivala se na obećanju da će sve uskoro biti gotovo.
“Arivederči”
A “kraj tužne priče” nagoviješten je kada je kraljica Elizabeta II zvanično potpisala Zakon o Bregzitu u kojem su opisani uslovi izlaska Velike Britanije iz Evropske unije 31. januara.
Evropski parlament ratifikovao ugovor kojim se određuju uslovi razlaza između Velike Britanije i EU samo tri dana prije roka za izlazak. Uslovi razlaza Velike Britanije i Evropske unije očekivano su prošli bez poteškocĚa, ali emocije tog “istorijskog” 29. januara nisu izostale.
Predsjednik Evropskog parlamenta David Sasoli naglasio je da je dan kada je EP ratifikovao sporazum bio “pun emocija”, jer će stvari biti neizbježno drugačije.
Poslije glasanja je poručio svojim “dragim britanskim prijateljima” da je italijanska riječ “adio” suviše konačna da im zato sa svojim kolegama kaže “arivederči”.
Izvor:B92
