Foto:Shutterstock
Ne razmišljamo previše o uljima koje svakodnevno koristimo – bilo da ih koristimo sami ili ih nalazimo u gotovim proizvodima. Iako volimo da vjerujemo da su naše prehrambene navike dovoljno dobre, neka ulja koja konzumiramo češće nego što mislimo mogu dugoročno da naškode zdravlju našeg mozga. Zbog toga su ljekari upozorili na dvije vrste ulja čije dejstvo na naše tijelo treba ozbiljno ispitati.
Sojino ulje
Možda ga nemamo direktno u kuhinji, ali sojino ulje je veoma čest sastojak brojnih gotovih proizvoda koje redovno konzumiramo – poput čipsa, krekera, kokica ili industrijskih preliva za salatu. Njegov neutralni ukus i visoka tačka dimljenja čine ga praktičnim za proizvodnju i prženje, ali to ne znači da je bezopasan. Upravo suprotno – studije pokazuju da bi česta konzumacija mogla da utiče na funkciju mozga, a ova informacija sve više izaziva zabrinutost kod lekara.
“Studije su “podigle crvenu zastavu” kada je u pitanju sojino ulje. U istraživanjima na miševima, velika potrošnja je povezana sa promenama u ekspresiji gena u mozgu, a ove promjene su povezane sa Alchajmerovom bolešću i anksioznošću. Iako još uvijek čekamo više podataka o posledicama na zdravlje ljudi, ovo je dovoljno da ponovo pogledamo i dobro razmislimo šta zapravo koristimo u svakodnevnoj ishrani”, upozorava dr Pamela Tambini za SheFinds. Doktorka Kortni Skot takođe ukazuje na problem u sastavu samog ulja.
“Sojino ulje se koristi upravo zato što je visoko obrađeno, ali je hemijski napunjeno omega-6 masnim kiselinama”, kaže ona. Dodaje da “takav profil može negativno da utiče na funkciju mozga”.
Iako ne treba da se plašimo svakog proizvoda koji ga sadrži, želimo svjesno da biramo manje obrađene i uravnoteženije masti kad god možemo.
Ulje repice
Ovo ulje se često predstavlja kao zdravija opcija među biljnim uljima, ali stručnjaci upozoravaju da to nije uvijek opravdano. Iako ga mnogi preporučuju zbog niskog sadržaja zasićenih masti, manje se govori o nivou obrade kojoj je podvrgnut. U tim procesima nastaju jedinjenja koja mogu imati dugoročne zdravstvene posledice, posebno ako ih često koristimo.
“Ulje kanole ili repičino ulje se intenzivno rafiniše i često oksidira tokom proizvodnje. To rezultira stvaranjem jedinjenja koja mogu direktno da štete zdravlju”, ističe dr Skot. Iako može izgledati kao “zdravija alternativa”, želimo da budemo svjesni koliko i u kom obliku ga konzumiramo.
Dr Tambini takođe navodi da posebnu pažnju treba obratiti na mješavine biljnih ulja.
“Slično kao i sojino ulje, biljna ulja često sadrže velike količine omega-6 masnih kiselina. Omega-6 nije loša sama po sebi, ali problem nastaje kada njihov unos znatno premaši unos omega-3 masnih kiselina”, dodaje on.
Takav disbalans može da izazove hronične upale povezane sa kognitivnim padom, poremećajima raspoloženja, pa čak i neurodegenerativnim oboljenjima, zaključuje doktor.
Izvor:DAN
