Foto:EPA
Mali Balkan – mnoštvo regionalnih inicijativa.
Berlinski proces i Otvoreni Balkan, najprije poznat pod imenom Mini Šengen, ciljaju na rješenje problema u saradnji zemalja Zapadnog Balkana, prvo kroz približavanje privreda.
„Otvoreni Balkan je nastao u vrijeme kada je Berlinski proces bio gotovo mrtav, stvari su rađene na birokratski način, bez jasne ideje i pravca.
Jasnim posvećivanjem kancelara Šolca i cijele njemačke vlade, Berlinski proces se vratio i na njega se ozbiljno računa“, kaže Goran Buldioski iz Fondacije za otvoreno društvo za BBC na srpskom.
Ipak, taj povratak Berlinskog procesa na scenu mogao bi da dovede i do poklapanja, pa čak i takmičenja, regionalnih inicijativa.
„Čini se da se nadmeću u oblasti zajedničkog tržišta u regionu, ali su im ciljevi zapravo različiti, baš kao i rizici, a i koristi. Berlinski proces ima prednost jer dolazi sa konceptom koji nadrasta jednu zemlju, vode ga vrijednosti Evropske unije i podržava dobrosusjedske odnose“, smatra Edvard P. Džozef, predavač na američkom univerzitetu Džons Hopkins.
Samit Berlinskog procesa održava se 3. novembra u glavnom gradu Njemačke, a glavni učesnici su predsjednici vlada šest država Zapadnog Balkana.
Uoči susreta, nadležni ministri radili su na pripremi tri sporazuma: o prelasku granica u regionu sa ličnim kartama, priznavanju fakultetskih diploma, kao i licenci za medicinske radnike.
Berlinski proces
- osnovan 2014. na inicijativu Njemačke, a prva konferencija održana je u Berlinu;
- ima za cilj da spoji šest zemalja Zapadnog Balkana (Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Sjevernu Makedoniju, Kosovo, Albaniju) sa devet članica EU i Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim inicijativama za saradnju;
- šefovi vlada sastaju se na samitima u različitim evropskim gradovima, resorni ministri razgovaraju o posebnim temama, a regionalne inicijative za saradnju rade na usaglašavanju detalja.
Otvoreni Balkan
- nastao 2019. godine na sastanku predsjednika Srbije, premijera Albanije i Sjeverne Makedonije u Novom Sadu;
- u članstvo ušle Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, dok su se Bosna i Hercegovina i Crna Gora pojavljivale kao gosti na pojedinim samitima, ali do sada nisu postale punopravne članice;
- proces je oformljen pod imenom Mini Šengen Vašingtonskim sporazumom Srbije i Kosova 2020. godine, a bilo je predviđeno i priključivanje Kosova inicijativi, ali do toga nikad nije došlo.
Berlinski proces vraća se u Berlin
Sa velikim ambicijama i pod vođstvom tadašnje njemačke kancelarke Angele Merkel 2014. krenulo se u proces koji je trebalo da zbliži zemlje Zapadnog Balkana, kao i da ih približi članstvu u Evropskoj uniji.
Osam godina kasnije, zemlje Zapadnog Balkana nisu mnogo bliže EU, a među njima postoje manje-više iste barijere.
Ukidanje rominga u regionu zasijenilo je mnoštvo potpisanih deklaracija na samitima širom Evrope, ali nije pomoglo da proces ne padne pomalo u zaborav, pa se u 2021. o ovoj inicijativi nije govorilo, a veliki sastanci potpuno su izostali.
„Ako se ratifikuju tri sporazuma, imaćemo dokaz da je Berlinski proces dobio novi život i da se zvanični Berlin ozbiljno posvetio ovom procesu. U tom slučaju, postavlja se pitanje smisla Otvorenog Balkana koji nema članstvo svih šest zemalja i njemačku pomoć“, kaže Edvard P. Džozef.
Ardijan Hačkaj, istraživački direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, kaže da je ovaj proces značajan jer nudi mogućnosti da se u komunikaciju oko regionalnih pitanja uključe oni čiji se glas rijetko čuje.
„To je jedini takav forum koji stvara okruženje za civilno društvo da se susretne sa političarima i, za mene, to je jedno od najvećih dostignuća – tako omogućava učešće građana. Za nas, to je mehanizam usklađivanja sa EU – ima investicioni plan od 30 milijardi eura, što nije mnogo, ali ni malo, ima zelenu agendu i zajedničko regionalno tržište.“
U tom mehanizmu nastale su i ideje koje su razvijane u projektu Otvorenog Balkana, smatra Edvard P. Džozef.
„Otvoreni Balkan nije otvorio nova pitanja – teme turizma, umjetnosti i kulture nisu bile veliki noviteti. Osnovne ideje preuzete su iz Berlinskog procesa, sa namjerom da se pokaže da ih je moguće sprovesti.“
Otvoreni, ali nepotpuni Balkan
Vodeće političke ličnosti Srbije, Sjeverne Makedonije i Albanije od 2019. tvrde da su riješili da preuzmu stvar u sopstvene ruke.
Osnivanje inicijative koja je najpre nazvana Mini Šengen, a onda preimenovana u Otvoreni Balkan, treba da pokaže da Beograd, Skoplje i Tirana mogu i sami da se organizuju.
„Mnogi posmatrači ocjenjuju Otvoreni Balkan kao kompetitivan ili suprotstavljen Berlinskom procesu jer su ga tri zemlje stvorile u trenutku kad je proces proširenja EU bio u priličnoj mjeri zaustavljen, pa se njegovo stvaranje može tumačiti i kao čin prkosa. Njegovo postojanje je i nepoželjni podsjetnik na vrijeme kad Zapadni Balkan nije bio pri vrhu prioriteta EU, a Berlinski proces bio je uspavan“, kaže Margit Vunš Garman, istraživačica Njemačkog instituta za spoljnu politiku i bezbjednost.
Ona dodaje da je snaga projekta i u činjenici da su inicijativu osnovale Srbija i Albanija, dvije zemlje koje nisu prirodni saveznici.
„Projekat pokazuje da možemo da privučemo pažnju inostranih partnera ne samo ratom, nego i saradnjom, a to je veoma dobro – ovaj projekat vrši pritisak na Evropsku uniju da, ako stvari ne budu rađene brže, mi ćemo sami uzeti stvar u sopstvene ruke. Ipak, za mene je Otvoreni Balkan vizija, a da biste bili inicijativa, treba da ispunite neke uslove: dokument o zajedničkim politikama, ciljeve, mehanizme, budžet“, saglasan je istraživački direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane Ardijan Hačkaj.
Margit Vunš Garman kaže da se u činjenici da je inicijativa daleko manje strogo ustrojena krije još jedan mogući kvalitet Otvorenog Balkana.
„Format međuvladine saradnje i činjenica da nema posebnog ugovora ili okvira dozvoljava da svaka učesnica odabere u kojim projektima bi željela da učestvuje.
„Ovo može biti i donja granica za učešće neke od tri zemlje koje nisu članice, i to na projektima koji su za njih važni i korisni.“
Šetnja tri lidera kroz centar Novog Sada, zajedničke posjete i degustacija brojnih vina na sajmu ovog pića ilustracije su važne lične uloge ključnih političkih figura u tri zemlje: Aleksandra Vučića, predsjednika Srbije, Edija Rame, premijera Albanije i Zorana Zaeva pa Dimitra Kovačevskog, premijera Sjeverne Makedonije.
Televizijski prenosi njihovih druženja za neke će postati snažnije obilježje inicijative od usaglašenog zajedničkog tržišta rada, mogućnosti da radnici rade u bilo kojoj od tri države.
„Ovaj proces ima javnu komponentu i, dok neki misle da je bolje imati birokratski proces u institucijama, poput Berlinskog procesa, mislim da je dobro i što su se tri lidera jasno obraćala javnosti. Bilo je tu i političkog pozorišta, ali je time još i jasnije da je tako nešto neophodno na Balkanu“, smatra Goran Buldioski iz Fondacije za otvoreno društvo.
Sastanak Vučić – Kurti
Kada je prvi put najavljen u avgustu 2022, samit Berlinskog procesa označen je i kao mjesto mogućeg novog susreta srpskog predsjednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, u organizaciji njemačkog kancelara Olafa Šolca.
Od tada više nije bilo govora o ovakvom susretu, a u zvaničnim najavama Samita navodi se da će na njemu učestvovati samo šefovi vlada – a ne i država.
Da se na ovakvom susretu radilo potvrdila je Ambasada Njemačke na Kosovu u odgovoru na pitanja prištinske Gazete Ekspres.
„Ove jeseni, kao dio Berlinskog procesa, kancelar Šolc pozvaće obije strane u cilju daljeg posredovanja u dijalogu. Pripreme za ovaj susret su u toku“, navela je tada Gazeta Ekspres pozivajući se na informacije iz Ambasade Njemačke.
Prethodni takav susret desio se u maju 2022, dok je u međuvremenu iz više izvora potvrđeno da Njemačka, zajedno sa Francuskom, stoji iza nove inicijative u pregovorima Srbije i Kosova.
Kakva je budućnost?
Iako može biti pozitivna ako bi se radilo na elementima obije inicijative koji približavaju zemlje, može biti i sasvim drugačija, smatra Goran Buldioski.
„Najgori scenario bio bi da se energija troši u navodnom ili stvarnom nadmetanju dvije inicijative. Regionu je potrebna saradnja, ne narativi koji se nadmeću.“
Jednačina postaje složenija kada se u sve uključi i zvanični Vašington, koji je pod ranijom administracijom Donalda Trampa snažno podržao tadašnji Mini Šengen, a onda je i tim Džozefa Bajdena često slao pozitivne poruke Otvorenom Balkanu.
„SAD treba da unese sopstvenu energiju i dinamizam u proces koji predvodi Njemačka, radi sa Berlinom da učesnice ispunjavaju ono na šta se obavežu i koordinira saradnju sa Evropom. SAD ne treba da se nadmeću sa EU ili Njemačkom, kao najvećom ekonomskom silom u Evropi, u oblasti privrede ili trgovine“, smatra Edvard P. Džozef.
Ipak, istraživački direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane Ardijan Hačkaj vidi i – dobitnu kombinaciju.
„Ako možemo da iskoristimo sirovu balkansku snagu, koja dolazi kroz Otvoreni Balkan, u okviru Berlinskog procesa, koji pruža Evropska unija, to može biti veoma dobra stvar.“
Predavač na američkom univerzitetu Džons Hopkins Edvard P. Džozef stvari vraća na početak i upozorava da je ekonomska moć zapravo – politička, a da postojanje privredne saradnje dvije zemlje ne znači i njihovo istinsko partnerstvo.
„Ekonomski problemi u regionu su u suštini politički, a ne ekonomski, pa se moramo pitati koji će pristup riješiti ove političke probleme jer je to ono što ljude na Balkanu ostavlja siromašnim.
„Ako krenemo putem Otvorenog Balkana, rizikujemo da te političke probleme uvećamo: tri zemlje koje nisu dio tog projekta su tri zemlje koje imaju ozbiljne probleme sa Srbijom, osjećaju se ugrožene probuđenim srpskim nacionalizmom pod predsjednikom Aleksandrom Vučićem.“
Džozef kaže da Otvoreni Balkan predstavlja rizik jer daje odrešene ruke dominaciji Srbije, a to je, smatra on, razlog za ozbiljnu brigu.
„Da je Srbija demokratska zemlja, to ne bi bio problem – Njemačka je ekonomska sila u Evropi, ali to nije problem, jer je Njemačka demokratija. Kada Srbija postane demokratija, ni na Balkanu to neće biti problem – ali to nije slučaj sada, ne sa zemljom koja nije demokratija koja funkcioniše, već je u mnogim aspektima autokratija.“
Izvor:CDM
