Miketić: Snižavanje kamatnih stopa benefit za građane

Radio Titograd

07.04.2024, 11:56h

8 min

Foto:MINA

Kamatne stope u Crnoj Gori u ovom trenutku nijesu toliko visoke koliko je tržište izloženo riziku, saopštio je predsjednik Odbora Udruženja bankarstva Privredne komore (PKCG), Miloš Miketić i dodao da najava njihovog snižavanja za građane definitivno znači boljitak.

„Ako uzmete presjek stanja na današnji dan – kolika je kamatna stopa, a kolika cijena izvora, to može da izgleda da banke imaju, uslovno rečeno, neke malo jače marže u ovom trenutku“, rekao je Miketić u intervjuu agenciji Mina-business.

On je dodao da je bankarstvo malo kompleksnija stvar, kao i da je bankarima teško da objasne zašto nešto toliko košta.

„Nije to da smo mi, na primjer, kupili čašu, prodali je, dobili novac i sad imamo čistu zaradu. Ne. Mi smo kupili čašu, pa smo je dali, a zaradu i prihod od nje ćemo imati u narednih sedam godina. Dakle, novac smo dali, a mi ga očekujemo. U suštini, mi radimo na bazi nekih budućih očekivanja“, objasnio je Miketić.

Kada je riječ o snižavanju kamatnih stopa, on je kazao da je to definitivno boljitak za građane, kao i da su komercijalne banke, u kratkom roku, adekvatno odgovorile na inicijativu Centralne banke (CBCG) i odradile korekcije.

„Čini mi se da kada sagledamo kompletan bankarski sistem, da su sve kategorije pozitivno pogođene, od stambenih kredita, preko penzionerskih do gotovinskih. Rekao bih da će većini građana, gotovo svima, biti dostupne nešto povoljnije kamatne stope u narednom periodu“, saopštio je Miketić.

To za banke, kako je rekao, ima kontraefekat i znači manje prihoda.

„Imamo situaciju da je u Crnu Goru ušao višak sredstava i da imamo rast depozita u periodu kad je likvidnost u regionu i Evropi smanjena. Imamo ogroman rast referentne kamatne stope, koja u najvećem dijelu diktira kamatu koju banke nude građanima i privredi. Kad pogledate koliki je rast referentne kamatne stope u odnosu na rast koji se stvarno desio u Crnoj Gori, možete lako da zaključite da je on višestruko manji nego rast referentne kamate“, naveo je Miketić.

On je kazao da su banke u Crnoj Gori amortizovale taj rast na konto viška likvidnosti i depozita koje crnogorske banke nijesu bile prinuđene da plaćaju onako kako je to bio slučaj u regionu.

„Kad bi se te okolnosti promijenile, banke bi morale da zaračunavaju još i veće kamatne stope od onih koje su bile prije ovog smanjenja“, rekao je Miketić.

Na pitanje da li bi smanjenje kamatnih stopa moglo prouzrokovati rast tražnje za bankarskim proizvodima, on je odgovorio da su potrebe stvar trenutka.

„Ako pogledate kolika je prije godinu bila cijena kvadrata stambenog prostora i uporedite kamatnu stopu, koja je bila oko četiri odsto u odnosu na sedam odsto, onda vidite da bi za kredit od 100 hiljada eura na 15 godina banci vratili oko 133 hiljade eura, a ukoliko je kamata sedam odsto onda 160 hiljada. Dakle, imate tu razliku u finansijskom trošku od 30 hiljada eura na 15 godina“, objasnio je Miketić.

On je podsjetio da se tada za 100 hiljada eura mogao kupiti stan od 80 kvadratnih metara, dok on danas košta 160 hiljada ili 60 hiljada više. Bez obzira na to, stambeni krediti se, kako je dodao, opet prodaju.

„Problem je što imate mnogo veću cijenu kvadrata stana sa većim troškom finansiranja. I onda je to, iz perspektive klijenata, realan udar na likvidnost i nije iznenađenje što je tražnja za stambenim kreditima manja, jer je sve manje klijenata bonitetno i sposobno da ga dobije“, saopštio je Miketić.

On je kazao da podaci o kretanju kamatnih stopa na mjesečnom i godišnjem nivou, koje objavljuje CBCG, više govore o nekom trendu.

„Ljudi analiziraju kompletnu situaciju realno kroz rast cijena. Sve dok cijene idu gore, mi smo u nekoj, uslovno rečeno, krizi, odnosno rastu troškova života, od namirnica preko kamatnih stopa do usluga“, naveo je Miketić.

To, prema njegovim riječima, ukazuje i da situacija na strani izvora kod banaka, odnosno izvora i inputa na bazi kojih banke formiraju kamatne stope, i dalje nije stabilizovana. Dakle, jedno su realni troškovi, a drugo referentne kamatne stope.

„Ajde da pokušam da objasnim na plastičan način. Vi uzimate depozit najčešće na godinu, jer su rijetki preko toga, a prosječni su dominantno po viđenju. S druge strane imate oročene depozite, koji su dominantno na godinu. Vi plasirate gotovinske kredite na period od sedam, osam do deset godina, a stambene na 15 do 20 godina. To znači da zaključavate kamatu na današnji dan za stambene kredite na oko šest odsto, a gotovinske sedam, osam ili devet odsto“, kazao je Miketić.

On je dodao da se depoziti na nivou sistema trenutno plaćaju ispod trenda, kao i da bi banke bile prinuđene da ih plaćaju više ukoliko bi se promijenili trendovi koji su doveli do njihovog viška.

Miketić je saopštio i da banke, pored svih depozita, moraju u pasivi imati dugoročne izvore finansiranja, zbog svoje ročne usklađenosti i koeficijenata koje treba da zadovolje.

„To su kreditne linije. Kada bi se bilo koja je iz Crne Gore sada zadužila kod neke od evropskih institucija, znate li koliko će da plati tu liniju? Pa recimo ako je Euribor 3,8 onda dođemo do kamate koja se plasira građanima. Šta to znači? To znači da morate da vodite računa po kojoj kamatnoj stopi zaključavate svoje buduće prihode“, objasnio je Miketić.

On je dodao da se izvori mogu jako promijeniti i da onda nastaje problem, jer na trošak likvidnosti treba dodati trošak rizika i operativne troškove banke, zato što sve to gradi neku određenu zaradu.

„Kad sve to dodate, vi dođete do kamatne stope koja je trenutno na tržištu“, rekao je Miketić.

Na pitanje o mogućem plasmanu povoljnijih kredita na tržištu, on je odgovorio da su banke firme koje teže da rade i posluje što bolje.

„Depoziti su nam neka vrsta zaliha, koju mi plaćamo. Dakle, depozit koji leži u banci i banka klijentu ne plaća ništa ili plaća nešto trivijalno, košta banku, jer ona plaća pola procenta za njegovo osiguranje“, naveo je Miketić.

On je dodao da je taj depozit, ukoliko nije upošljen, banci samo trošak, zbog čega je njoj u interesu da ga plasira.

„Dakle, nije to samo dođe klijent i kaže – evo ja hoću kredit. Vjerujte, nije uopšte pitanje cijene i da li će ona biti malo niža ili malo viša. Suština je da li će se kredit vratiti ili neće, jer ako ne vratite jedan kredit, vi ste deset kredita štetovali“, objasnio je Miketić.

On smatra da je procjena rizika i opšte stanje privrede mnogo važnije od same cijene.

„Ako postoji velika tražnja, onda će se to ispeglati dobrom ponudom. Ako ima mnogo klijenata kojima možete da plasirate kredite, onda ćemo se boriti za njih, pa će i banke imati veći interes da spuste maržu“, objasnio je Miketić.

Neophodno je, prema njegovim riječima, da se ubrza ekonomija.

„Nekako svi misle da banke mogu da gurnu ekonomiju. Banke mogu da podrže ekonomiju, ali ne i da kreiraju ekonomske politike i privredni ambijent. Banke mogu samo da daju vjetar u leđa ekonomiji“, poručio je Miketić.

On smatra da se stanje u bankarskom sektoru Crne Gore može ocijeniti kao veoma dobro, s obzirom na to da su njegovi pokazatelji jako dobri i stabilni.

„U principu oni su u porastu u posljednje vrijeme. Važno je napomenuti i da je ne tako davno sprovedena kontrola kvaliteta aktive banaka (AQR), koja je prošla jako dobro, što je potvrda kvaliteta i što ukazuje da je bankarski sektor prilično stabilan“, rekao je Miketić.

On je dodao da su svi pokazatelji likvidnosti, kao i nivo izdvojenog kapitala više nego zadovoljavajući, tako da se može govoriti o jednom prilično stabilnom i uređenom sistemu.

Kada je riječ o ključnim izazovima sa kojim se suočava bankarski sektor, Miketić smatra da je u pitanju izazov pretjerane likvidnosti.

„Crna Gora je u ovom trenutku u poziciji koju je malo ko očekivao, a to je da se, nakon problema koji su se desili na makro nivou i ratnih dešavanja u Ukrajini, nivo depozita rapidno poveća. To je na neki način stvorilo probleme bankama, jer višak novca, kao ni manjak, nije dobar“, saopštio je Miketić.

On je kazao da bi najbolje bilo da postoji neki optimalan nivo, što u ovom trenutku nije slučaj.

„Analizom pokazatelja banaka može se lako vidjeti kako je to uticalo na aktive banaka, koje su se povećale, kao i na nivo depozita, koji su drastično porasli, a sve to teško da može da prati privredna aktivnost“, naveo je Miketić.

On je dodao da su banke došle u situaciju da upravljuju likvidnošću na način da jedan, ne tako mali dio, presele u domaće i strane hartije od vrijednosti i da je na taj način riješe.

„U nekom dijelu se pojačala i kreditna aktivnost, ali opet to su sve faktori koji su se u jako kratkom vremenskom periodu desili, a njih realna ekonomija prosto ne može da prati. S druge strane, izazov je dalje kretanje, jer jedan trend je donio neki novac, a drugi može da ga odnese, što je opet jednim dijelom van naše kontrole“, kazao je Miketić.

On je poručio da banke moraju biti spremne i za taj scenario i da moraju na jako pametan način da upravljaju likvidnošću.

„Mislim da su iz tog razloga i ove hartije od vrijednosti dobar način upravljanja viškom likvidnosti, jer su to instrumenti iz kojih se lako može izaći i na taj način adekvatno odgovoriti eventualnom kontracikličnom kretanju“, saopštio je Miketić.

On je naveo da komercijalne banke dobro rade svoj posao, kao i da CBCG sprovodi konstantan monitoring njihovog poslovanja.

„To je na toliko frekventnom nivou da se ne može desiti neko iznenađenje, a da mi ne možemo pravovremeno reagovati. Ako izuzmemo eventualne katastrofalne scenarije, onda su to izazovi u smislu kako da na kvalitetan način odgovorimo na trenutnu situaciju ili kako da višak novca koji imamo zadržimo u sistemu, da se on tu oplodi“, objasnio je Miketić.

Kada je riječ o eventualnom zaduženju države na domaćem tržištu, on smatra da je to dobro.

„Ja bih to podijelio na dva tipa zaduženja – infrastrukturna i za tekuću potrošnju. Stava sam da bi država trebalo da se kod domaćih banaka zadužuje za tekuću potrošnju. Nekako je to logičnije, jer su to tekuće potrebe“, naveo je Miketić.

On smatra da bi velike infrastrukturne projekte trebalo da finansiraju ino kreditori, jer su u pitanju prilično veliki iznosi. On je kazao da bi rijetko koja banka u Crnoj Gori mogla da omogući tako velike plasmane, ali i da bi cijene za te projekte napolju mogle biti povoljnije.

Miketić je saopštio da su njegov mandat na čelu Odbora Udruženja bankarstva PKCG obilježile prilične turbulencije na političkoj sceni.

„Dosta je bilo promjena, a mnogo zakona je čekalo na usvajanje. Malo je to usporilo dinamiku promijena i unapređenja. Neke inicijative koje su započete prije četiri godine i dalje su aktuelne i zadovoljan sam što od njih nijesmo odustali“, saopštio je Miketić.

On je najavio da se u narednom periodu očekuje potpisivanje memoranduma o saradnji između Poreske uprave (PU), sa jedne strane, i PKCG i Udruženja banaka, s druge, koji bi trebalo da doprinese uvezivanju podataka između tih banaka i PU.

„To bi i za građane bilo značajno, jer bi procesi u bankama mogli da se promijene, pa ne biste morali da idete da donosite potvrde od poslodavca, gdje ste zaposleni i kolika vam je plata. Te podatke bi banke mogle da razmjenjuju sa PU uz saglasnost klijenta“, objasnio je Miketić.

On je dodao da bi se na taj način smanjio i operativni rizik od prevara ili falsifikovanja.

„S druge strane, PU ima konstantne upite prema bankama za dostavljanje podataka radi utvrđivanja poreskih obveznika i to je fizički posao. Na ovaj način bi i to moglo da se omogući. To je jedan od važnijih projekata koji bi mogao da napravi kvalitativni iskorak“, poručio je Miketić.

On je dodao da je tu i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je nedavno usvojen i sada se očekuje njegova primjena u praksi.

„Ono što je nama jako važno je da se omoguće usluge i servisi na daljinu, da možemo banku i bankarske usluge da spustimo klijentima, da ne moraju da idu fizički do banke. Mislim da je jako važno da to zaživi u praksi, a ne da bude slovo na papiru“, saopštio je Miketić.

On je dodao da je neophodno da se problem sagleda i izanalizira.

„Kada ste u problemu, u problemu ste po dva osnova – internom i eksternom. I uglavnom, interni uzrokuju eksterne. Eksterni su vam klijenti u slučaju privrede, a u slučaju države privrednici, a interni su vaši procesi. Ako interno stvari nijesu sređene kako treba, one će da generišu tromost, koja će uzrokovati zastoj i sporu reakciju prema eksternim klijentima“, objasnio je Miketić.

Rješenje je da sagledate interno problem. Jedan način je na „o ruk“, a drugi da se optimizuju procesi i resursi, da stvari idu nekom dinamikom koja je potrebna da bi privreda bila zadovoljna.

„Privredi je samo to potrebno. Omogućite joj efikasan sistem naplate, dobijanja dozvola i pristup finansijskim sreskim. Dakle, omogućite da sve ovo oko nje radi i funkcioniše kako treba i vidjećete što će se desiti sa privredom“, zaključio je Miketić.

PKCG nastavlja sa kampanjom Snaga je u svima nama, koja je posvećena jačanju domaće privrede i privrednika. Misija PKCG za ovu kampanju je podizanje svijesti o važnosti crnogorske biznis zajednice, kroz pružanje podrške postojećim preduzetnicima i motivišući buduće liderke, lidere i mlade da se odvaže na preduzetničke korake.

PKCG, kao čvorište znanja i ekspertize, igra ključnu ulogu u pružanju kontinuirane podrške privredi i preduzetnicima.

Takođe, kampanja želi da afirmiše značaj i potencijal snažne sinergije među privrednicima, jer zajednički rad i razmjena znanja omogućavaju bolje razumijevanje izazova i prilika sa kojima se suočavaju. Ova povezanost doprinosi jačanju privredne zajednice, pomažući postojećim subjektima da ostvare bolje rezultate, dok istovremeno pruža podršku mladim i ambicioznim preduzetnicima u ostvarivanju njihovih ciljeva.

Kroz kontinuiranu podršku i promociju sinergije među privrednicima, kampanja Snaga je u svima nama nastavlja da oblikuje bolju budućnost za domaću privredu, stvarajući snažniju, održiviju i povezaniju zajednicu.

 

 

Izvor:CDM

Podijeli na:

Titogradske vijesti, top2, Uncategorized

30.05.2024. u 18:02h

Skip to content