Kosovo: Konačno bez vize u EU

Radio Titograd

15.01.2024, 07:12h

3 min

Foto:Shutterstock

Milijana Lasku Čanaj iz Prizrena odavno sanja da poseti svog sina Patrika koji je u Nemačku emigrirao pre 15 godina i sa suprugom i decom živi u Minhenu. 62-godišnja Čanaj nikada nije bila tamo. Propustila je rođenje unučadi i većinu rođendana. Jednostavno zato što nije imala snage da prolazi kroz naporan proces dobijanja vize.

Tek od 1. januara 2024. Kosovari mogu da putuju u zemlje EU bez viza, do 90 dana. Borba Kosovara protiv birokratije EU trajala je skoro dvanaest godina. Nemačka ambasada je poslednju turističku vizu izdala 18. decembra.

Politikolog Mehdi Sejdiju bio je jedno vreme u kampanji vlade u Prištini a predvodio je i radnu grupu za liberalizaciju viznog režima. Za njega je jasno: „Vizna liberalizacija donosi mnogo, nismo više izolovani. To je bila nepravda za 1,8 miliona Kosovara”. On dodaje: „Mnogi Kosovari nisu mogli da posete svoje rođake, koji su izbjegli tokom rata prije skoro 25 godina”.

Milijana Lasku Čanaj, koja u Prizrenu vodi cvećaru, je srećna. „Sada mogu da odem kod sina za bilo koju priliku bez muke. Veoma sam srećna zbog toga”, kaže ona.

Visoki troškovi za vize

Kosovari su mahom putovali autobusom za Nemačku, ili avionom van sezone. Često je to koštalo ispod 100 evra u jednom pravcu. S obzirom na to, cena vize je bila prilično visoka. Samo takse za zahtev za vizu u nemačkoj ambasadi u Prištini, na primer, bile su 35 evra, plus najmanje 25 evra za agencije koje su pomagale u birokratskoj džungli, kao i troškovi za kopije i prevode dokumenata i osiguranje. Trebalo je oko 100 evra pre nego što se uopšte rezerviše putovanje.

U četvrti Arberia u glavnom gradu Prištini sa mnogo reprezentativnih vila takođe su otvorena i mnoga inostrana predstavništva, uključujući i nemačku ambasadu. Ipak, ulična scena je drugačija nego u normalnoj, luksuznoj stambenoj oblasti. Svuda su reklame za agencije koje su ranije pomagale Kosovarima da pripreme svoje zahtjeve za vize.

Upozorenje na iluzije

Agencija I-coming, specijalizovana za zahteve za dobijanje nemačke vize, smeštena je u preuređenoj garaži, odmah pored nemačke ambasade.

46-godišnji Gazmend Klinaku, vlasnik agencije, godinama je dobro zarađivao od svojih usluga. Sada mora da se profesionalno preorijentiše. Ali, raduje se sa svojim sunarodnicima i vidi prednosti liberalizacije viznog režima, posebno za studente i poslovne ljude. Ipak, upozorava i na iluzije: „Život u Evropi je skup. Mnogi će biti razočarani što Evropa nije onakva kakvom su je zamišljali, to nije raj”, kaže Klinaku.

Kosovari sada imaju do 90 dana za posetu rodbini ili turizam. No, da bi radili u zemljama EU, i dalje im je potrebna radna viza. Lirim Krasnići iz NVO Germin, koja brine o albanskoj dijaspori širom sveta, vidi ovo kao rizik: „Mislim da će biti slučajeva u kojima će biti zloupotrebljena vizna liberalizacija. Kosovari imaju mnogo rođaka koji žive u Evropi. Mnogi će razmišljati o zapošljavanju na crno.”

Primamljive plate

Iznad svega, jaz u platama između Kosova i zapadnoevropskih zemalja će verovatno biti podsticaj za Kosovare da napuste svoju zemlju – prosečni prihod Kosova je oko 400 evra mesečno po glavi stanovnika. Iako su troškovi života u zemlji znatno ispod zapadnoevropskih nivoa, većina Kosovara sa normalnom platom još uvek jedva sastavlja kraj s krajem. „Na Kosovu ne postoji zakonski minimalac”, kaže Krasnići. „Kada ljudi čitaju da su ljudi u Nemačkoj plaćeni dvanaest evra ili više po satu, to je veoma primamljivo i deluje kao raj.”

Mnogi kosovski preduzetnici sada strahuju da uskoro, zbog vizne liberalizacije, neće moći da nađu dovoljno radnika. Međutim, uzorak u prištinskoj pešačkoj zoni pokazuje pomešanu sliku.

Anduela Binakaj, maturantkinja iz Prištine, kaže: „Srećna sam zbog ukidanja viza, ali ne želim da napustim Kosovo. Ovde sam rođena i odrasla. Međutim, ne znam šta nosi sutra i da li ću ovde naći dobar posao”.

Driton Selfiaj, u svojim ranim dvadesetim, raduje se što će moći slobodno da putuje „svuda”. “Većina mojih prijatelja želi da ode. Ja lično mislim da će mladi ljudi iskoristiti viznu liberalizaciju da napuste zemlju, ali ja to ne planiram da uradim”, kaže on.

Nema masovnog egzodusa

Sve u svemu, slika je prilično pomešana: za sada nema znakova masovnog egzodusa. Ipak, neke avio-kompanije su, na primer, povećale broj svojih letova ka zapadnoj Evropi. Promena ima i kod telekomunikacionih kompanija: sada reklamiraju tarife i SIM kartice koje omogućavaju komunikaciju širom Evrope.

Gazmend Klinaku, vlasnik agencije za izdavanje vize, sada takođe mora da se poslovno preorijentiše. Kaže da mu je dugo bilo jasno da će jednog dana doći do vizne liberalizacije. Razmišlja da na aerodromu otvori rent a car.

Milijana Lasku Čanaj je trenutno na nekoliko lekarskih pregleda – želi da se uveri da je sve u redu kada krene u Nemačku. Pored sina, ima dve ćerke, koje takođe žive u inostranstvu – jednu u Srbiji i jednu u Češkoj. Kaže da ne može da zamisli život u inostranstvu, makar zato što želi da nastavi da vodi svoj biznis sa cvijećem u Prizrenu. “Ali konačno mogu da putujem na sva porodična okupljanja.”

Ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom jeziku.

 

Izvor:RTCG

Podijeli na:

Titogradske vijesti, top1,

15:15h

29.02.2024. u 18:05h

29.02.2024. u 18:05h

Skip to content