Foto:CDT
Svaki četvrti građanin/ka Crne Gore kaže da je u posljednjoj godini povjerovao u
dezinformaciju jednom nedjeljno, a svaki deseti jednom dnevno. To pokazuje
istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju
(CDT) uradila agencija Damar.
Najveći broj građana/ki, njih 27,8 odsto, kaže da je u posljednjoj godini povjerovalo u
dezinformaciju na nedjeljnom nivou, 23,9 odsto na mjesečnom nivou, dok je njih 11,2
odsto povjerovalo u dezinformaciju na dnevnom nivou. Skoro petina građana/ki (18,5
odsto) smatra da nijednom nije povjerovalo u dezinformaciju.
Nešto manje od polovine ispitanika (48,9 odsto) navodi da su najveći broj
dezinformacija uočili na društvenim mrežama. Više od trećine navodi domaće medije
(37,1 odsto), više od desetine navodi regionalne medije (12,1 odsto).
Više od polovine ispitanika (54 odsto) smatra da su svi mediji u Crnoj Gori isti i da
podjednako šire dezinformacije. Sa ovom tvrdnjom nije saglasno 36 odsto građana,
dok svaki deseti nema stav o ovom pitanju. Dvije trećine građana smatra da
prosječna osoba u Crnoj Gori ne mari za tačnost informacija, već vjeruje u ono što
želi.
Više od dvije trećine građana/ki Crne Gore (69 odsto) smatra da dezinformacije
predstavljaju značajan problem u Crnoj Gori, od čega više od trećine (35,6 odsto)
navodi da one predstavljaju veliki problem naše zemlje. Nasuprot njima, svega 4,5
odsto građana navodi da dezinformacije uopšte nisu problem u Crnoj Gori.
Istraživanje pokazuje da što je više obrazovanje građana/ki, to oni više smatraju da
dezinformacije predstavljaju, u većoj ili manjoj mjeri, problem u crnogorskom
društvu.
Iako ovako veliki broj građana/ki ocjenjuje dezinformacije kao problem u našoj zemlji,
istovremeno preko dvije trećine njih (68,4 odsto) ocjenjuje lošim rad državnih
institucija na polju borbe protiv dezinformacija, od čega nešto više od četvrtine (25,5
odsto) taj rad ocjenjuje veoma lošim. Svega 16 odsto građana/ki ocjenjuje pozitivno
rad državnih institucija, a gotovo isti broj njih (15,6 odsto) nema stav o tome.
Po mišljenju najvećeg broja građana/ki (28,9 odsto) ključnu ulogu u sprečavanju i
suzbijanju dezinformacija u Crnoj Gori treba da ima Agencija za elektronske medije.
Više od petine (22,4 odsto) smatra da po ovom pitanju ključnu ulogu treba da ima
Vlada Crne Gore, dok gotovo svaki peti građanin smatra da to treba da bude
tužilaštvo.
Gotovo polovina ispitanih (49 odsto) smatra da bi propisivanje finansijskih kazni bila
najefikasnija mjera za sprečavanje i suzbijanje dezinformacija u Crnoj Gori, dok njih
45,6 odsto smatra da bi to bilo usvajanje nekog posebnog akta o suzbijanju
dezinformacija. Interesantno je da građani kao posljednje opcije za suzbijanje
dezinformacija „vide“ uvođenje medijske pismenosti u školske programe (17,7 odsto)
i edukaciju građana (18 odsto).
Čak 70,5 odsto građana smatra da Vlada Crne Gore treba da preduzme mjere za
ograničavanje objavljivanja lažnih informacija, čak iako bi to podrazumijevalo
ograničenje slobode govora, dok njih 29,5 odsto smatra da je prioritet zaštita
slobode govora, čak iako to podrazumijeva mogućnost širenja lažnih informacija.
Građani/ke ne konsultuju nadležne kada sumnjaju da je nešto dezinformacija
Kada smatraju da je neka informacija u medijima ili na Internetu lažna, najveći broj
ispitanih (27,5 odsto) se najčešće konsultuje sa prijateljima ili porodicom. Tek jedan
odsto građana/ki konsultuje nadležne državne institucije.
Više od tri četvrtine građana/ki (77,3 odsto) navodi da kada čita neku informaciju,
obraća pažnju na naziv medija, dok njih 61,5 odsto obrati pažnju na to da li je naslov
pristrasan. Na ime autora teksta, odnosno ime novinara pažnju ne obraća više od
polovine građana/ki (53,9 odsto). Takođe, 63,5 odsto ne obraća pažnju da li na sajtu
postoje informacije o uredništvu medija.
Čak 72 odsto građana/ki smatra da može da prepozna lažnu vijest, dok manje od
petine (18,8 odsto) smatra da to ne može da učini.
Pritom, svaki drugi ispitanik smatra, za sebe, da može bolje da prepozna lažnu vijest
od prosječne osobe u Crnoj Gori.
Manje od polovine građana (46 odsto) smatra da prosječna osoba u Crnoj Gori može
da prepozna lažnu vijest.
Istraživanje javnog mnjenja je sprovedeno u periodu od 6. do 16. februara, na uzorku
od 1000 građana/ki.
Ovaj projekat finansira Ambasada SAD u Podgorici. Mišljenja, nalazi, zaključci
ili preporuke koji su ovdje iznešeni su stav autora i ne odražavaju nužno stav
Stejt dipartmenta/Vlade SAD.
Darvin Murić,
glavni urednik portala Raskrinkavanje.me
Autor:Radiotitograd.me
