CEES analizirao izazove profitabilnosti i likvidnosti 20 ključnih državnih preduzeća: Povećan rizik ulaska u zonu nesolventnosti

Radio Titograd

01.03.2024, 12:55h

3 min

Foto:CEES

 

Riječ je o Elektroprivredi, ŽICG, ŽPCG, CEDIS-u, Crnogorskom elektroprenosnom sistemu, Plantažama, Aerodromima Crne Gore, Institutu “Simo Milošević”, Budvanskoj i Ulcinjskoj rivijeri, Rudniku uglja, Regionalnom vodovodu Crnogorsko primorje, Luci Bar, Sveti Stefan hotelima, Monteputu, Pošt, RTCG, Crnogorskoj i Barskoj plovidbi, kao i Montenegro Bonusu 

Najvećih 20 državnih preduzeća u Crnoj Gori suočava se sa izazovom održavanja profitabilnosti i upravljanja likvidnošću, uz povećan rizik ulaska u zonu nesolventnosti, a jačanje transparentnosti i nadzora mogu biti ključni u poboljšanju njihovih poslovnih rezultata, ocijenjeno je na okruglom stolu koji je organizovao Centar za ekonomske i evropske studije (CEES).

CEES je predstavio dokument “Korporativno upravljanje i finansijski rezultati javnih preduzeća u Crnoj Gori” u kojem je analizirao 20 najvećih državnih preduzeća, čija imovina čini oko 90 odsto imovine svih državnih firmi u zemlji.

Analizirali su Elektroprivredu, Željezničku infrastrukturu (ŽICG), Željeznički prevoz (ŽPCG) Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS), Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES), Plantaže, Aerodrome Crne Gore, Institut “Simo Milošević”, Budvanska i Ulcinjsku rivijeru, Rudnik uglja, Regionalni vodovod Crnogorsko primorje, Luku Bar, Sveti Stefan hoteleli, Monteput, Poštu, Radio-televizija Crne Gore, Crnogorsku i Barsku plovidbu, kao i Montenegro Bonus.

Tokom događaja održan je i panel na temu “Bolji nadzor za bolje performanse javnih preduzeća“. Učesnica panela, Bojana Bošković, državna sekretarka u Ministarstvu finansija, ukazala je na neadekvatan regulatorni okvir koji je za posljedicu imao negativne ekonomske i fiskalne gubitke za državu. Ministarstvo finansija, kako je kazala, radi na strategiji za korporativno upravljenje državnim preduzećima.

Pozdravljavljajući ovu odluku države o izradi strategije, potpredsjednik Privredne komore Crne Gore Dragan Kujović je ukazao na neophodnost poštovanja dva principa prilikom upravljanja državnim preduzećima – da kompanijama upravljaju eksperti te da oni imaju dobru kontorlu i samokontrolu. Istakao je i da u javnim ali i privatnim preduzećima je važno razdvajanje vlasničke i menadžerske funkcije.

Pomoćnik direktorice Agencije za sprječavanje kroucije Boris Vukašinović osvrnuo se na značaj primjene planova integriteta u javnim preduzećima i kao veliki izazov istakao kadrovsku politiku. Upravljanje ljudskim resursima je, kako je istakao, najveći rizik u ovim preduzećima te će oblast koja reguliše njihovo poslovanje ASK definisati kao jednu od prioritetnih oblasti u svom radu.

O negativnim posljedicama nepostojanja jedinstvene vlasničke politike države prema javnim preduzećima govorio je istraživač javnih politika iz Instituta Alternativa Marko Sošić. On je istakao da postoji određeni napredak u dijelu transparetnosti, ali da je za cjelovito unapređenje stanja u ovoj oblasti potrebna centralizovana politika, a ne segmentirana akcija pojedinačnim ministarstava.

Članica istraživačkog tima CEES-a Nina Vujošević ocijenila je da su izazovi u javnim preduzećima rezultat nezavršene tranzicije, slabosti u korporativnom upravljanju i nedostatka jasnih procedura i ciljeva od strane države kao većinskog vlasnika.

“Implementacija OECD smjernica za korporativno upravljanje, uz veću transparentnost i nadzor, ključni su u poboljšanju poslovanja ovih preduzeća”, kazala je Vujošević.

Na događaju je istaknuto je da je analiza finansijskih izvještaja ovih preduzeća za 2022. godinu pokazala da ona imaju najveći izazov sa profitabilnošću, odnosno povećani rizik profitabilnosti. Tokom prezentacije analize je saošteno da je rizik povećanja nelikvdinosti, prema podacima iz 2022, i dalje nizak, ali je povećan kod nekoliko preduzeća. Ukupni rizik ulaska u zonu nesolventnosti na nivou svih 20 preduzeća je nizak, ali, ukoliko bi se nastavili povećavati rizici profitabilnosti i likvidnosti, pogoršali bi se i pokazatelji solventnosti.

 

Posmatrano sektorski, najveći rizik profitabilnosti, odnosno negativne stope povraćaja, je u sektorima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, trgovine na veliko i zdravstvene i socijalne zaštite. Pri tome su rizici profitabilnosti povećani u sektorima snadbijevanje električnom enegijom, gasom i parom i klimatizacija, saobraćaj i skladištenje.

 

Najveći rizik pogoršanja likvidnosti je, kako je pokazala analiza, u preduzećima u sektorima građevinarstvo, saobraćaj i skladištenje, snabdijevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama, vađenje ruda i kamena.

 

Tokom događaja je konstatovano da država treba da precizira svoje ciljeve u skladu sa nacionalnim strategijama, uspostavi jasne kriterijume za izbor odbora direktora, poveća transparentnost u finansijskoj podršci i transakcijama, kao i u naknadama članovima Odbora direktora. Važan korak predstavlja i uspostavljanje modela za izvještavanje i procjenu fiskalnih rizika na agregatnom nivou, što bi unaprijedilo ukupno stanje u državnim preduzećima.

 

Događaj je organizovan u okviru projekta “Partnerstvom za održivost i veću odgovornost javnih preduzeća”, a koji jepodržan od strane Instituta alternativa kroz program podrške organizacijama civilnog društva, u okvitu projekta “Civilno društvo za zdrava, djelotvorna, održiva i transparentna javna preduzeća (BEST SOEs)”.Projekat finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.

 

 

Izvor:Portal Analitika

Podijeli na:

Titogradske vijesti, top2

20.04.2024. u 19:42h

Titogradske vijesti, top1

20.04.2024. u 15:19h

Skip to content