Begović: Ne može se suditi na osnovu dokaza sa Skaja; Radulović: Krši se pravo na privatnost

Radio Titograd

13.05.2024, 21:20h

2 min

Da li je Evropski sud pravde odbacio skaj kao dokaz te hoće li odluka dovesti do zaokreta u sudskim postupcima koji se temelje na tim dokazima, glavno je pravno pitanje ovih dana i kod nas i u regionalnim i evropskim medijima. Jedna od dilema je i zašto je tužilaštvo i advokati različito tumače.

Advokat Zdravko Begović tvrdi da su zbog prepiski sa Skaj aplikacija u pojedinim predmetima probijeni su svi rokovi.

“Imamo optužnice koje nisu potvrđene ni poslije sedam osam mjeseci otkad je održano ročište. Pritvori traju više od tri godine, jer su svi su bili u dilemi da li su te prepiske dokaz ili ne”, rekao je Begović u emisiji “Naglas” na TVCG.

Podsjetio je da su prošle skoro tri godine kako su kripto prepiske dostavljene tužilaštvu.

“Od tada do današnjeg dana nemamo pravosnažne predsude za Skaj aplikaciju do 30. aprila ove godine, kada je veliko vijeće donijelo odluku. Takve informacije ne mogu biti tretirane u krivičnom postupku. Ne možemo polemisati o nečemu što je jasno”, pojasnio je Begović.

Njegov kolega advokat Veselin Radulović pojasnio je nije tačna konstatacija da je Evropski sud pravde u Luksemburgu odlučio da Skaj komunikacija ne može biti dokaz.

“To neće uraditi nijedan međunarodni sud. Svako ko misli da će međunarodni sud reći državi da nešto jeste ili nije dokaz – ili ne zna šta priča ili obmanjuje javnost. Nerijetko se krši i pravo na privatnost”, poručio je Radulović.

On tvrdi da se na osnovu dokaza sa Skaj aplikacije niko ne može osuditi.

“Tužilaštvo mora utvrditi i identifikovati i druge dokaze koji će potvrditi da se u realnosti pričalo o toj komunikaciji”, naveo je Radulović.

Kriminolog Velimir Rakočević takođe se osvrnuo da se komunikacija krši pravo na privatnost.

“Te komunikacije i prepiske se uzimaju u obzir kad se kroz druge dokazne radnje ništa drugo ne može preduzeti”, smatra Rakočević.

Podsjetio je da je prikupljanje dokaza isključivo nadležnost suda.

“Za prosleđivanje dokaza dovoljno je i tužilaštvo”, smatra Rakočević.

Almin Dautbegović, advokat i profesor krivičnog prava iz BiH smatra da stručna javnost u regionu podijelila po ovom pitanju: na jednoj strani su branioci i advokati, a na drugoj tužioci i sudije.

“Ima različitih komentara. Oni koji žele da sačuvaju dokazne materijale, potežu priču da i Crna Gora i BiH nisu još uvijek članice Evropske unije. Uvijek ima tih teza da će zbog ovakvih slučajeva veliki predmeti propasti. U BiH mislim da postoje izgledi da će se to upravo i desiti”, smatra on.

Izvor: RTCG portal

Podijeli na:

Magazin, Titogradske vijesti, top2,

23:35h

Magazin, Titogradske vijesti, top2

27.05.2024. u 23:27h

Skip to content