Predsjednik Vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović trenutno boravi u Bukureštu, gdje prisustvuje dvodnevnom sastanku ministara inostranih poslova NATO bloka. Po završetku prvog dana, govorio je o tome koja je bila vruća tema sastanka, kao i aktuelna politička pitanja u regionu.
Bukurešt je danas i sjutra centar dešavanja i sastajalište ministara spoljnih poslova NATO-a, gdje su, pored šefova diplomatija, prisutni i predsjednici vlada zemalja članica pakta.
Delegaciju Crne Gore predstavlja premijer Crne Gore Dritan Abazović, koji je u intervjuu za Klik.ba govorio o onome o čemu se razgovaralo prvog dana sastanka u Bukureštu, kao i o političkoj situaciji u Crnoj Gori i regionu.
Abazović je rekao da je u okviru prvog sastanka ministara inostranih poslova NATO-a najviše vremena posvećeno, očekivano, Ukrajini.
Kako je rekao, ponovo je iznio svoj jasan stav, a to je da Crna Gora jasno stoji uz Ukrajinu i njen narod.
“Ponudili smo stavove, ja sam u ime Crne Gore jasno iznio stav da ostajemo posvećeni ukrajinskom narodu kako bismo odbranili teritorijalni integritet. Podrška naše države neće izostati. Ako pogledate uporedno, ja mislim da je podrška Crne Gore – u odnosu na naše kapacitete – zaista na zavidnom nivou“, rekao je Abazović.
On je podsjetio na posjetu crnogorske delegacije Ukrajini i dodao da se ministar odbrane nedavno vratio iz Ukrajine.
“Pružili smo značajnu vojnu podršku, tako da Crna Gora ulaže velike napore da izađe u susret ukrajinskom narodu. Čak i kao mala država ne možemo uticati na ukupan proces, ali ono što želimo jeste da prevlada razum i mir”, istakao je on.
U okviru sastanka ministara NATO-a planirano je da se za sjutra na dnevnom redu nađe i pitanje Bosne i Hercegovine. Abazović je, zbog činjenice da su Crna Gora i Hrvatska jedini “predstavnici” NATO bloka u našem regionu, rekao da postoje određene zabrinutosti u pogledu razvoja zemalja Zapadnog Balkana u ovom pravcu. Ipak, najvažnije je pokazati razumijevanje, mudrost i održati stabilnost.
“Mi smo takav region koji ne uliva veliko povjerenje drugim evropskim zemljama, iako situacija nije tako dramatična. Ali ima prostora za poboljšanje demokratskog standarda na Zapadnom Balkanu. Svi moramo da doprinesemo tome. Zapadni Balkan će imati posebnu temu. Najvažnije je da pokažemo da zajedno imamo snage i mudrosti, prije svega da sačuvamo stabilnost regiona“, kaže Abazović i nastavlja:
“Što se tiče Crne Gore i Bosne i Hercegovine, jedan od naših prioriteta je regionalna saradnja. Uložićemo dodatne napore da regionalnu saradnju podignemo na najviši mogući nivo i sigurno nećemo doprinijeti većim tenzijama, a sve što možemo je da nekako damo svoj skromni doprinos da i naša zemlja, i druge zemlje, pokrenu evropsku lokomotivu, ubrizgavajući što više evropskog duha“, naglasio je Abazović.
Premijer Crne Gore se osvrnuo i na ulogu Kine, ne samo u Crnoj Gori, već i na čitavom Zapadnom Balkanu.
Abazović se složio i da je suština da Kina svoj uticaj širi kroz tzv. meke moći, odnosno kroz velike investicione poduhvate. On je, međutim, rekao da on lično nije pristalica saradnje sa kineskom kompanijom koja je izgradila prvi autoput u Crnoj Gori.
“Odnos Kine i NATO-a je nešto što će biti na dnevnom redu. Kina ima svoju drugu strategiju – meku moć, kroz velike investicione projekte, prisutni su i u Crnoj Gori, izgradili su autoput. Zbog javnosti u BiH, oni su prisutni i u Crnoj Gori, ali želim da kažem da sam i tada bio protiv tog ugovora koji je zaključila tadašnja Vlada Crne Gore.Hoću da kažem – kada vam neko ponudi uslove takvog ugovora možete biti ljubomorni na svoju vladu, a ne onaj ko ponudi. Oni kao kompanija mogu da predlože. Na nama je da na to adekvatno odgovorimo. Mi treba da se pozabavimo sopstvenom odgovornošću, a ne prebacujemo je na Kinu. Ono što želimo da vidite u narednom periodu, nikome ne zatvaramo vrata, ali želimo više investicija iz zemalja zapadne Evrope“, smatra Abazović i dodaje da su vlade tu da vode računa o građanima. Crnu Goru trenutno trese ustavna kriza, Zakon o predsjedniku, imenovanje sudija Ustavnog suda, a Abazović kaže da njegova država traži „političku stabilnost“, ali da situacija nije onakva kakva se predstavlja.
“Crna Gora mora da izađe iz ustavne krize. Crna Gora posljednjih godina bilježi rezultate koji nisu zabilježeni u istoriji. BDP je prvi put u istoriji premašio pet milijardi, povećane su plate u javnoj upravi, imamo 850 miliona stranih direktnih investicija, očekujemo da će do kraja godine taj broj biti preko milijardu. Moramo da se dogovorimo, nema više monopola. Moj apel je da se politički subjekti što prije dogovore, što je moguće prije o sudiji Ustavnog suda“, rekao je Abazović.
Kao jedan od otvorenih pobornika inicijativa Otvorenog Balkana i Berlinskog procesa, Abazović kaže da se ove dvije inicijative ne ometaju, već djeluju kao “zdrava konkurencija”.
“Ja lično podržavam sve oblike regionalne saradnje, sve ono što doprinosi većoj saradnji, da smo zajedno i da nismo u neprijateljstvu, bilo da je Berlinski proces ili Otvoreni Balkan. Kada je u pitanju Berlinski proces, situacija je malo obrnuta. „Otvoreni Balkan je dao zamah Berlinskom procesu – radi se o zdravoj konkurenciji“, kaže Abazović i dodaje da Bosnu i Hercegovinu nije zapostavio Otvoreni Balkan – inicijativa je za sve.
„Kada je riječ o otvorenom Balkanu i odnosu prema BiH – nisam čuo da ova inicijativa nije napravljena za šest zemalja – ovo je važno naglasiti jer mi na Balkanu uvijek imamo tu frustraciju da neko želi da uradi nešto za nas. Zapadni Balkan ima mnogo toga da ponudi Evropskoj uniji, ali moramo vjerovati jedni drugima“, zaključio je Abazović.
Izvor.Dan
