Zdravlje pa sve ostalo: Sve bolesti potiču iz crijeva-šta mi možemo da uradimo sami

Radio Titograd

31.05.2022, 16:15h

19 min

Ponekad nijesmo svjesni koliko ishrana može da oporavi ali isto tako i uništi naše zdravlje. Po pravilu ono što najviše škodi našem zdravlju je hrana koja je brza i jako začinjena i koju najviše volimo.

Gdje griješimo u ishrani i šta možemo promjeniti na bolje u korist zdravlja odgovore nam je dala  Ivana Tatalović-Holistička nutricionistkinja  iz Beograda

* Koji su najraniji znaci da nam je potrebna detoksikacija?

Naše telo je razvilo poseban odbrambeni proces samoizlečenja. Međutim, savremeni način života
nam je stavio omču oko vrata: udišemo smog, otrovne gasove, duvanski dim, izloženi smo
posledicama decenijske radijacije, jedemo nedovoljno svežu hranu, unosimo velike količine šećera,
jedemo hranu koja je puna aditiva, konzervansa i veštačkih boja… Takođe smo izloženi toksinima i
preko mobilnih telefona, elektromagnetnog zračenja, zatim putem kućne hemije, parfema,
dezodoransa, itd. Uz sve to nedovoljno smo aktivni, nedovoljno spavamo i nedostaje nam ona
radost i razigranost u životu. I tako naš organizam postaje prepun toksina. Telo prepuno toksina
postaje mamac za mnoge bolesti . Na početku možemo osećati umor i iscrpljenost, malaksalost,
možemo biti pospani, zatim se javlja problem sa probavom, pojavljuju se akne, ekcemi, ispucale
usne, ispucali nokti, loš kvalitet kose, glavobolja, problem sa koncentracijom i pamćenjem. To su
sve znaci da je naš organizam ispao iz balansa i da moramo da se zaustavimo i napravimo neku
promenu u životu.

 *Zašto je važna detoksikacija?

Redovna detoksikacija smanjuje rizik od mnogih bolesti, osnažuje duh i telo, a organizmu osigurava
dodatnu energiju. Ona će odmoriti naš probavni sistem, omogućiti čišćenje tela i dovesti do osećaja
lakoće i povećanja energije. Zbog nagomilavanja toksina u organizmu mogu se javiti hronični umor,
manjak energije, pospanost, razdražljivost, iscrpljenost, tegobe s probavnim sistemom, glavobolje.
Mogu nastati i teže bolesti – alergije, artritis, bolesti srca, pa čak i rak. Kako bi se telo oslobodilo od
nakupljenih toksina potrebno je sprovoditi povremeno čišćenje organizma. Svaki put kada
izostavimo hranu naš organizam koristi vitalnu energiju, koju bismo inače koristili za varenje, da se
oslobodi različitih toksina i hemijskih supstanci sadržanih u našim tkivima i krvi. Detoksikacija
podstiče čovekove telesne mehanizme ozdravljenja i dovodi do poboljšanja stanja kod bilo koje
bolesti.

*Koji dio tijela najviše trpi?

Creva su jedna od najvažnijih građa u telu. Često se dešava da imamo neki bol a da on nije direktno
povezan sa promenom na tom delu tela. A to su najčešće promene na crevima. Od velikog značaja
je da nam creva budu uvek čista i dobro ispražnjena. Neki delovi tela nemaju senzore za bol, kao što
je mozak i kao što su creva. Zato se nekada dešava da ljudi imaju problem sa crevima a zapravo
tome ne pridaju značaj jer ne osećaju bol. Ali možemo imati simptome u poremećenom radu creva.
Kada simptome lošeg varenja ne shvatimo ozbiljno može doći do niza drugih tegoba. Najpre se
javljaju problemi sa neredovnom stolicom, problemi sa opstipacijom ili dijarejom, narušava se
odnos između dobrih i loših bakterija, tako može doći do trovanja creva. Da li će ostaci hrane
postati otrov zavisi od vremena koje ostaci hrane provedu u crevima. Dužim zadržavanjem hrane u
crevima dolazi do stvaranja toksičnih materija. Mnogo ljudi je pogođeno opstipacijom, jedu 1kg
mesa, 1kg hleba i 200gr salate a to nije dobro. Takva hrana pritiska zidove debelog creva stvarajući
proširenja i tako ubacije toksične materije u naše telo. Kada se puno proširi debelo crevo može doći
do pucanja, onda se oštećuje mikroflora i pada imuni sistem. Kada imamo opstipaciju i doručak i
ručak i večera se zadržavaju u crevima i onda dolazi do truljenja hrane, što sa druge strane izaziva
niz različitih oboljenja. Kada imamo osobu koja je bolesna uvek se treba zapitati kakva su joj creva.
Zato je važno pod broj jedan detoksikovati creva.

* Šta možemo mi sami da uradimo da ne bi došlo do intoksikacije?

Od velikog značaja je pravilno kombinovanje hrane. Šta god da želimo da radimo potrebna nam je
energija. Ljudsko telo nije stvoreno da u želucu probavlja više od jedne koncentrisane hrane. A sva
hrana koja nije voće i povrće je koncentrisana hrana. Mi ne samo da jedemo različitu hranu nego je
jedemo za isti obrok, a to predstavlja ogromno opterećenje za naš probavni sistem. Upravo,
nepravilno kombinovanje hrane je razlog zašto nemamo dovoljno energije. Uzmimo npr. meso i
krompir, to je skoro svakom omiljeno jelo. Ali šta se dešava ako ove dve namirnice kombinujemo
zajedno? Krompir pečenjem gubi vodu i postaje koncentrovana i skrobna namirnica. Varenje
skrobnih namirnica počinje u ustima, pod dejstvom enzima ptijalina i ne zadržava se dugo u želucu
a probavni sok potreban za razgradnju ove namirnice je bazan. Međutim proteini se vare 3-4 h u
želucu i za njihovo varenje je potrebna kisela sredina koja se stvara pod dejstvom hlorovodonične
kiseline. A šta se dešava kada se pomeša baza i kiselina? Probavni sokovo će se neutralisati. I tako
telo luči više probavnih sokova a to iziskuje ogromnu količinu energije. Novi probavni sokovi luče
se u želucu i oni se ponovo neutrališu. I opet je potrebno više energije za lučenje probavih sokova.
Taj proces dugo traje. Hrana ostaje dugo u želucu i zbog toga smo posle jela toliko umorni. Takva
hrana zadržava se i do osam sati u želucu. Na kraju hrana kija se nje dobro svarila napušta želudac
uz pomoć peristaltike creva. I šta se događa? Proteini koji su bili tako dugo u želucu su istrulili.
Takva hrana stvara toksične materije, a zbog truljenja i fermentacije dolazi do stvaranja nadimanja i
gasova. Zato je unošenje vlaknaste hrane (voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi i mahunarke)
veoma važno za sprečavanje teških oboljenja creva i sprečavanje intoksikacije. Ukoliko se vlakna
ne unose u dovoljnim količinama dolazi do poremećeja crevne flore. Uzimanjem banane, crnog i
belog luka može biti od koristi za crevnu floru. Vlakna stvaraju uslove za redovne stolice. Hrana
koja ne sadrži vlakna (meso, jaja, sir, beli hleb, prerađeni šećeri, gazirani napici itd.) nisu dobar
izbor. Potrebno je izbegavati hranu koja sadrži prerađene šećere, beli šećer, smeđi šećer. Izbegavati
hleb sa kvascem, namaze, soseve, alkoholna pića, sirće svih vrsta, pečurke, kafu i kofeinske
napitke. Potrebna je pravilna ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna, boravak na svežem vazduhu,
izbegavanje stresa, pozitivan stav prema životu i konzumiranje dovoljne količine vode.

 *Šta ti toksini rade našem organizmu?

Mnogi ljudi imaju simptome hroničnog trovanja toksinima a nisu ni svesni da je to posledica
zatrovanog organizma već misle da je u pitanju neki drugi uzrok. Međutim, kada se naš organizam
prepuni nastaje efekat pune čaše koja počinje da se preliva. Tada počinju da se javljaju simptomi i
dolazi do pogoršanja zdravlja. Evo nekih bolesti koje mogu biti povezane sa prisustvom toksina u
našem organizmu: parkinsonova bolest, alchajmerova bolest, demencija, srčane tegobe, rak,
kronova bolest i kolitis, menstrualni grčevi, alergije na hranu, fibromijalgija, artritis, itd. Zato je
izuzetno važno da razumemo zašto smo puni toksina i kako možemo da ih izbacimo. Ako nismo
dobri u izbacivanju toksina možemo da postanemo dobri u učenju o detoksikaciji i da na taj način
svom organizmu pružimo podršku.

*Da li je preporuka da se konzumiraju čajevi?

Upotreba čajeva potpomaže lečenju različitih bolesti. Ona olakšava regeneraciju organizma i
poboljšava imuni sistem. Priroda nam nudi svoju saradnju i podršku u cilju unapređenja zdravlja i
obnove vitalnosti ljudskog organizma. U prirodi ne postoji biljka koja nema lekovito dejstvo. Znači,
čajevi svakako upotpunjuju proces detoksikacije. Čajevi se piju po sistemu rotacije, obično se jedna
vrsta čaja pije od 7-14 dana.

* Koliko hrana utiče na detoksikaciju organizma?

Hrana može biti moćnija od lekova. Neka istraživanja pokazuju da hrana takođe može uticati na
gene koji određuju hoćemo li dobiti kancer, srčano oboljenje, depresiju itd. Mi možemo gen za neku
bolest da prenesemo ali ga ne moramo aktivirati ako ga ne diramo. Da bi se takav gen aktivirao
moramo da ga stimulišemo, pokrenemo. Mi svojim stilovima života aktiviramo razne bolesti a onda
se izgovaramo na genetiku. Hrana koju unosimo, naročito šećeri mogu biti okidač za razna
oboljenja kao što je kancer, dijabetes itd. Ishrana zdravom hranom ne samo da produžava život već i
održava visok kvalitet našeg života. Raznovrsnost i celovitost namirnica u ishrani daje optimalnu
iskorišćenost svih hranljivih sastojaka koji su potrebni našim tkivima i ćelijama. I ako smo dobrog
zdravlja a posebno kada nam je zdravlje narušeno nećemo sebi pomoći ako ne unosimo celovite
namirnice, jer takve namirnice imaju isceljujuće dejstvo i na telo i um. Ako odete kod lekara, tablete
su očit odgovor. Ali one leče osnovnu bolest i veliko je pitanje koliko su dugoročno efikasne.
Mnogi ljudi imaju detinju veru u lekove. Uzimaju ih pri svakom zdravstvenom problemu. Naime,
ljudi žele brza, a ne prava rešenja. Ako promenite način ishrane, uključite fzičku aktivnost, potrudite
se da izbegnete stres, dovoljno spavate, provodite vreme na svežem vazduhu lekovi vam neće biti
potrebni.

* Koje su vaše preporuke za započinjanje detoksikacije prirodnim putem?

Jedini način je prelazak na celovitu biljnu ishranu. U biljnoj hrani je uskladištena sunčeva energija,
ona je glavni izvor energije na zemlji. Sunčeva energija se transformiše putem fotosinteze. Konačni
produkt fotosinteze je visoko energetski molekul ATF(adenozin trifosfat) koji obezbeđuje energiju
za brojne biohemijske procece i jedući biljnu hranu mi dobijamo dobar deo te energije. Zaključak je
da su biljke čist izvor energije. Mi svoju životnu snagu pospešujemo samo hranom koja ima životnu
snagu. Nešto što je mrtvo će nam samo oduzeti snagu i naše telo će da stari i umire. Umorni smo i
pospani i kada jedemo kuvanu hranu. Ako posadimo pečenu jabuku iz nje neće izrasti ništa, ako
posadimo sirovu jabuku, iz nje će izrasti prelepo drvo koje će roditi plodove. Samo život može da
da život. Kakva je to hrana? Fantastična. Voće, povrće, semenke, orašasti plodovi, klice sočiva,
pšenice, luka i semenki, samoniklo bilje i voće, bezglutenske žitarice i sve to presno. Jeste li nekada
videli reklamu za brokoli? Novac se uglavnom zarađuje masnim, slanim i slatkim proizvodima koji
prete da ugroze naša zdravlje. Bog je hranu namenio za život a ne za smrt. Bog je život, energija,
ljubav i sreća. Izbor je na nama.
Najdelotvornije metode su sedmodnevno čišćenje organizma voćem ili sveže ceđenim sokovima od
voća i povrća, takođe je delotvran post na vodi u trajanju od tri dana, koji podrazumeva
konzumiranje isključivo čiste vode. Ukoliko osoba ima ozbiljniji zdravstveni problem potrebno je
da bude 30 dana na pretežno sirovoj ishrani. Takođe je važno da se i nakon detoksikacije poštuju
zakoni zdravlja: zdrava hrana (voće, povrće, mahunarke, integralne, žitarice, orašasti plodovi i
semenke), dovoljno sna, dovoljno sunčeve svetlosti, boravak na svežem vazduhu, fizička aktivnost i
izbegavanje stresa.

*Da li detoksikacija može donijeti nove zdravstvene probleme i koje?

Ako se detoksikacija sprovodi povremeno i u skladu sa zdravstvenim stanjem samo može biti od
koristi. Jedna od proverenih prirodnih metoda čišćenja organizma je post, tokom koga se naš
organizam odmara od varenja hrane a energiju koju štedimo organizam preusmerava na lečenje i
oporavak. Post zapravo stvara pogodne uslove za samoizlečenje, to je najstariji lek na svetu. Znači
detoksikacija daje više energije i produžava život. Ne samo da se naše telo pročišćava već i naš um,
naše mentalne snage se unapređuju, smanjuju se neprjatna osećanja i koncentracija se povećava.
Ipak, detoksikaciju ne bi trebalo da primenjuju mala deca, trudnice, majke male dece i starije osobe
sa malom telesnim težinom. Svi drugi mogu imati samo koristi od detoksikacije.

* Kakve benefite donosi detoks preko stopala?

Većina tačaka nalazi se na stopalima, ona broje mnogo nervnih završetaka. Stimulacija stopala
može biti od koristi. Postoje razne metode za detoksikaciju preko stopala, upotrebom lekovitih
kupki za stopala, aromaterapijom, raznim oblogama, masažom, raznim pilinzima itd. Detoks preko
stopala može biti dopuna i nije loše primenjivati ovu metodu. I naše bake su primenjivale sličnu
metodu, stavljajući obloge deci kada imaju temperaturu.

* Koji su prvi znaci na osnovu kojih možemo da primjetimo da nam je tijelo puno toksina?

Naše telo je razvilo poseban odbrambeni proces samoizlečenja. Međutim, savremeni način života
nam je stavio omču oko vrata: udišemo smog, otrovne gasove, duvanski dim, izloženi smo
posledicama decenijske radijacije, jedemo nedovoljno svežu hranu, unosimo velike količine šećera,
jedemo hranu koja je puna aditiva, konzervansa i veštačkih boja… Takođe smo izloženi toksinima i
preko mobilnih telefona, elektromagnetnog zračenja, zatim putem kućne hemije, parfema,
dezodoransa, itd. Uz sve to nedovoljno smo aktivni, nedovoljno spavamo i nedostaje nam ona
radost i razigranost u životu. I tako naš organizam postaje prepun toksina. Telo prepuno toksina
postaje mamac za mnoge bolesti . Na početku možemo osećati umor i iscrpljenost, malaksalost,
možemo biti pospani, zatim se javlja problem sa probavom, pojavljuju se akne, ekcemi, ispucale
usne, ispucali nokti, loš kvalitet kose, glavobolja, problem sa koncentracijom i pamćenjem. To su
sve znaci da je naš organizam ispao iz balansa i da moramo da se zaustavimo i napravimo neku
promenu u životu.

* Kako se manifestuju problemi sa toksinima? Koje sve tegobe ljudi osjećaju?

Mnogi ljudi imaju simptome hroničnog trovanja toksinima a nisu ni svesni da je to posledica
zatrovanog organizma već misle da je u pitanju neki drugi uzrok. Međutim, kada se naš organizam
prepuni nastaje efekat pune čaše koja počinje da se preliva. Tada počinju da se javljaju simptomi i
dolazi do pogoršanja zdravlja. Evo nekih bolesti koje mogu biti povezane sa prisustvom toksina u
našem organizmu: parkinsonova bolest, alchajmerova bolest, demencija, srčane tegobe, rak,
kronova bolest i kolitis, menstrualni grčevi, alergije na hranu, fibromijalgija, artritis, itd. Zato je
izuzetno važno da razumemo zašto smo puni toksina i kako možemo da ih izbacimo. Ako nismo
dobri u izbacivanju toksina možemo da postanemo dobri u učenju o detoksikaciji i da na taj način
svom organizmu pružimo podršku.

*Ša doprinosi stvaranju toksina u tijelu, koje namirnice su najštenije? Da li nam i određena
pića prave probleme sa toksinima?

Ishrana je prvi ključ uspeha. Sve što jedete, udišete i stavljate na kožu predstavlja svet koji unosite u
sebe. Najgora ishrana na svetu su rafinisani šećeri, brašno, hidrogenizovane masti (margarin i biljna
mast), transmasna ulja, pržena hrana i obroci u restoranima brze hrane, kečap, razni namazi, itd.
Takođe i meso nosi niz rizika: zasićene masti, životinjske belančevine, hormone, viruse, štetne
materije…Kada se jede proteinska hrana, da bi prošla kroz proces probave potrebno je mnogo više
energije nego za bilo koju drugu hranu. Mi nismo svaštojedi. Da su ljudi stvarno mesojedi, uživali
bi da hvataju živu životinju, kidaju je i jedu takvu kakva je. Lav ima kandže i kida meso oštrim
zubima. Mesojedi imaju kiselinu u ustima gde započinje varenje mesa i imaju kratka creva kroz
koja meso brzo prolazi a prosečno ljudsko crevo dugo je 150-180 cm. Većina hrane koju ljudi jedu
formira kiseline i tada se zaustavlja proces pravilnog varenja hrane. Pored toga nijedna životinja ne
kuva svoju hranu pre nego što je pojede. Dalje su problem jaja. Ako jaje ne pojedete sirovo
aminokiseline se putem toplote gube, u suprotnom možemo dobiti salmonelu, zatim jaja opterećuju
jetru. Jaja zaudaraju, to potvrđuje stolica nakon konzumiranja jaja, takođe izazivaju i konstipaciju.
Jaja nisu ništa bolja od cigareta kada je u pitanju nakupljanje plaka. I na kraja jaja su odlična hrana
za viruse.
Ni mleko nije dobar izbor. U kravljem mleku ima tri puta više kazeina nego u ljudskom mleku. To
je potrebno zbog razvoja ogromnih kostiju. Kazein u želucu formira veliku, tvrdu i gustu masu koja
od tela traži ogroman napor da je se oslobodi. Nešto od te sluzave mase otvrdnjava i ometa
apsorpciju hranljivih materija u crevima. Mnogi koji piju mleko i jedu sir konzumiraju
pasterizovane, homogenizovane i na drugi način prerađene proizvode. Ova prerada snižava kvalitet
kalcijuma. Iz čega krava dobija svoj kalcijum? Iz žitarica i trave. Zeleno lisnato povrće sadrži više
kalcijuma. Svi orašasti plodovi sadrže kalcijum. Sirovo sezamovo semenje sadrži više kalcijuma
nego bolo koja druga hrana. Dalje, svi sokovi, gazirani napici i fabrički proizvedena hrana mogu
imati loše posledice po naše zdravlja. Zatim kafa i kofeinski napici prave ogroman problem.
Temperatura prženja kafe iznosi 280-320 stepeni. Tako se raspadaju ugljovodonične veze i stvaraju
se štetne supstance, jer sve što izgori postaje kancerogeno. Kofein podiže nivo kortizola koji nas
drži u stresnom stanju. Pošto podiže nivo kortizola automatski podiže i nivo šećera u krvi što
dovodi do lučenja insulina. Kofein takođe sadrži ulja koja oštećuju sluzokožu želuca, deluje
dehidrirajuće na našu kožu, mišiće i bubrege i time doprinosi da brže starimo.

*Kako se riješiti toksina iz tijela, koje metode su najdjelotvornije?

Jedini način je prelazak na celovitu biljnu ishranu. U biljnoj hrani je uskladištena sunčeva energija,
ona je glavni izvor energije na zemlji. Sunčeva energija se transformiše putem fotosinteze. Konačni
produkt fotosinteze je visoko energetski molekul ATF(adenozin trifosfat) koji obezbeđuje energiju
za brojne biohemijske procece i jedući biljnu hranu mi dobijamo dobar deo te energije. Zaključak je
da su biljke čist izvor energije. Mi svoju životnu snagu pospešujemo samo hranom koja ima životnu
snagu. Nešto što je mrtvo će nam samo oduzeti snagu i naše telo će da stari i umire. Umorni smo i
pospani i kada jedemo kuvanu hranu. Ako posadimo pečenu jabuku iz nje neće izrasti ništa, ako
posadimo sirovu jabuku, iz nje će izrasti prelepo drvo koje će roditi plodove. Samo život može da
da život. Kakva je to hrana? Fantastična. Voće, povrće, semenke, orašasti plodovi, klice sočiva,
pšenice, luka i semenki, samoniklo bilje i voće, bezglutenske žitarice i sve to presno. Jeste li nekada
videli reklamu za brokoli? Novac se uglavnom zarađuje masnim, slanim i slatkim proizvodima koji
prete da ugroze naša zdravlje. Bog je hranu namenio za život a ne za smrt. Bog je život, energija,
ljubav i sreća. Izbor je na nama.
Najdelotvornije metode su sedmodnevno čišćenje organizma voćem ili sveže ceđenim sokovima od
voća i povrća, takođe je delotvran post na vodi u trajanju od tri dana, koji podrazumeva
konzumiranje isključivo čiste vode. Ukoliko osoba ima ozbiljniji zdravstveni problem potrebno je
da bude 30 dana na pretežno sirovoj ishrani. Takođe je važno da se i nakon detoksikacije poštuju
zakoni zdravlja: zdrava hrana (voće, povrće, mahunarke, integralne, žitarice, orašasti plodovi i
semenke), dovoljno sna, dovoljno sunčeve svetlosti, boravak na svežem vazduhu, fizička aktivnost i
izbegavanje stresa.

* Šta je sa voćem koje je prskano?
Tačno je da je voće prskano ali voće sadrži snažne supstance koje su uz pomoć organa za
eliminaciju iz tela sposobne da ublaže i svedu na minimum štetna dejstva ovih hemikalija. Naravno
da je potrebno da je voće što manje tretirano hemikalijama. Zato je najvažnije da dobro operemo
voće. Možemo da ga potopimo u rastvor sode bikarbone i jabukovog sirćeta i da ga u tom rastvoru
držimo oko pola sta, a zatim dobro isperemo. U ceđenim sokovima od voća skoro da nema ovih
štetnih supstanci, jer sve ostaje u pulpi. I na kraju kada buba pojede taj pesticid, on se koncentriše u
telu, i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nađe još više otrova, i kada nju pojede još veća
životinja, u njenom telu je otrov 4.500 puta jači nego na početku.

* Šta se na biljnoj ishrani dešava sa vitaminom B-12?
Vitamin B-12 stvaraju bakterije u našim crevima i usnoj duplji. Oni koji imaju zdravu crevnu floru
nemaju nedostatak ovog vitamina. Upravo, sprovođenjem detoksikacije i to prestankom uzimanja
čvrste hrane može se obnoviti crevna flora i neće biti potrebni nikakvi dodaci. Od značaja je da
znamo i da za dobijanje vitamina B-12 možemo zahvaliti bakteriji Bacillus magaterium koje ima u
zemlji u kojoj gajimo voće i povrće. U životinjskom mesu ga ima onoliko koliko ga životinje
uskladište upravo kroz biljnu ishranu. Na kraju, osobe koje konzumiraju meso mogu češće imati
nedostatak ovog vitamina jer takve osobe imaju višak kiseline da bi mogli da vare meso, a u
takvom okruženju se uništavaju dobre bakterije.

– Jedina ispravna odluka svakog čoveka koji se suoči s nekim zdravstvenim problemom jeste
da bude odlučan u promeni načina života. Ono što je meni dalo” Vetar u Leđa” da
promenim način života i da uzmem stvar u svoje ruke je kada sam saznala da imam
insulinsku rezistenciju, policistične jajnike i miom na materici. Sa ovim problemima sam se
suočila pre tri godine kada sam otišla na redovnu godišnju kontrolu kod ginekologa. Pre
toga sam stalno bila pospana, posebno nakon obroka uz učestalo zevanje, imala sam
hronični nedostatak energije i osećaj umora, bila sam zaboravna i bezvoljna, imala sam
stalnu želju da nešto jedem i jake napade gladi. Bila sam na raznim režimima ishrane,
počevši od hrono ishrane, proteinske, čak sam radila i test intolerancije na hranu itd. ali moje
stanje se nije poboljšalo. Najviše mi je smetao nedostatk energije, naročito u situacijama
kada je trebalo da se posvetim sinu koji je tek bio krenuo u prvi razred. Svoje stanje sam
prepisivala posledicama stresa i depresije sa kojom sam se susrela kada sam izgubila
supruga. Sin je tada imao tri ipo godine pa je trebalo sa raznim stvarima da se izborim. Kada
mi je doktorka postavila dijagnozu nakon urađenih analiza, osećala sam olakšanje jer sam
makar znala o čemu se radi i da mogu nešto da preduzmem po tom pitanju.
-Doktorka mi je preporučila da pijem glukopage i korigujem ishranu. Ja sam joj bila rekla da
već jesam na nekoj proteinskoj ishrani i da sam uvrstila trening u svoj svakodnevni život.
– Počela sam da pijem taj lek ali nisam primetila nikakvo posebno poboljšanje. Pročitavši
uputsto za lek i videvši koja su štetna dejstva, odlučila sam da prekinem da ga pijem i da
uzmem stvar u svoje ruke. I tako je počelo moje putovanje u menjanju životnih navika i u
duhovnom i telesnom smislu. Verovla sam da postoji neko drugo, prirodno rešenje. Počela
sam da proučavam literaturu o promeni načina života, prvenstveno o promeni ishrane,
znajući da prirodna (sirova, živa) hrana ima sve nutrijente neophodne za život mog
organizma. Nije mi trebala priprema, sve sam promenila odednom, sirova – živa hrana
postala je moja stvarnost, vera i nada da činim najbolje. U par navrata sam bila na postu na
sveže ceđenim sokovima. Prvi put 15 dana i onda još par puta po 5 dana.
– I ako su me dobronamerno opominjali, posebno moja majka, da grešim, da patim, i da na taj
način neću ništa postići, već ću samo izgubiti vreme, ja sam bila zacrtala da se rešim mioma.
Posle svake sokoterapije išla sam na kontrolu kod ginekologa i miom se svaki put
smanjivao. Da napomenem samo da su ciste posle prve ture na sveže ceđenim sokovima
pukle. I sama doktorka je bila fascinirana. A što se tiče mioma, rekla je da je on toliko tvrd
da se može otkloniti samo hiruškim putem i da iako se smanjio ne može skroz da nestane. Ja
se nisam pokolebala, znala sam da sam izabrala najbolje i verovala sam da će skroz da
nestane. Posle skoro godinu dana sam ponovila 30-dnevni program čišćenja organizma gde
sam 16 dana bila na sokoterapiji, znači da nisam ništa jela, samo sam pila sveže ceđene
sokove. Koristila sam suvo četkanje kože, hidroterapiju, šetnju, i dalje sam odlazila na
treninge. I na kontroli… Doktorka je bila zapanjena. Rekla je da ima po 150 pacijenata
dnevno i da ovako nešto još nije videla. Jednom rečju bila je oduševljena i rekla je da me
nije pratila od početka do kraja da mi ne bi verovala. Još je rekla da je trebala da me uslika
kada sam prvi put došla kod nje i sada nakon svih promena koje su se izdešavale. Prosto mi
je čestitala.
– Uživam u životu, nizašta nisam uskraćena, samo sam dobro odabrala. Unosim voće, povrće
(sirovo i kuvano na pari), sirove orašaste plodove, semenje, klice, žitarice (integralni pirinač,
proso, heljdu, kinou, ovas i ječam). Rekla sam „hemiji“ veliko NE. Jedem pasulj (azuki,
crni, crveni), sočivo, leblebiju, grašak, boraniju, pojedem ponekad tofu sir, u dehidratoru
pripremam razne proteinske keksiće…Da kažem da je sada moja ishrane isključivo
veganska hrana i tako će ostati dok dišem jer ovoj osećaj ne bih menjala ni za šta na svetu.
Jednostavno se osećam živom i srečnija sam nego ikada. Pored navedenih namirnica,
koristim zdravu vodu, pijem čajeve i jednom nedeljno sprovodim post kada sam isključivo
na vodi. Post je fantastična pomoć organizmu u samoizlečenju. Redovno vežbam. Imam
idealnu kilažu. Osečam se jako. Učlanila sam se u planinarski klub. To je jedno fenomenalno
iskustvo. Družim se s dobrim ljudima. Dovoljno za zadovoljstvo, a i za život, posebno. Tako
su sada neke stvari ružna prošlost i opomena za budućnost. I što je najvažnije izlečila sam
sve boljke i od početka promene načina života i ishrane nisam uzela niti jedan lek.
– Promena ishrane i navika ogromna je stvar. Prvo pomislite – ne mogu ja to. Ne možete ni da
počnete jer mislite da je suviše teško. Ali, nije. Samo ako želite. Moć volje i moć želje su
čudo. Volja bez želje ne može niti želja bez volje ali kada se udruže rezultati su
zagarantovani. Samo je potrebno da donesete odluku šta vam je važno u životu. Grickanje
između obroka je nova moda i kulturno dostignuće i nije zdravo. Broj obroka tokom dana
treba svesti na minimum – jer je ćelijama potrebno vreme da se očiste. Ako telo, reagujući
na hranu, neprestano luči insulin, ćelije nemaju vremena za to. Važno je da tokom dana ne
jedemo neprestano i nekontrolisano, već da se, ako je ikako moguče, ograničimo na dva
dobra obroka. Popravka čelija odvija se pre svega onda kada telo ne luči insulin. Pozitivno
dejstvo ima već ako više puta nedeljno tokom četrnaest do šesnaest sati ne uzimamo nikakve
kalorije. Post dakle počinje već nakon perioda od četrnaest do šesnaest sati i pozitivno se
odražava na naše telo – bez obzira da li to radimo stalno, tako što produžavamo noćni period
bez hrane, ili možda samo jedan dan nedeljno. Post deluje na mnoge hormone koji regulišu
ćelijski rast i metabolizam šećera i masti i upravljaju njima.
– Redovna detoksikacija smanjuje rizik od mnogih bolesti, osnažuje duh i telo, a organizmu
osigurava dodatnu energiju. Ona će odmoriti naš probavni sistem, omogućiti čišćenje tela i
dovesti do osećaja lakoće i povećanja energije. Zbog nagomilavanja toksina u organizmu
mogu se javiti hronični umor, manjak energije, pospanost, razdražljivost, iscrpljenost,
tegobe s probavnim sistemom, glavobolje. Mogu nastati i teže bolesti – alergije, artritis,
bolesti srca, pa čak i rak. Kako bi se telo oslobodilo od nakupljenih toksina potrebno je
sprovoditi povremeno čišćenje organizma. Svaki put kada izostavimo hranu naš organizam
koristi vitalnu energiju, koju bismo inače koristili za varenje, da se oslobodi različitih
toksina i hemijskih supstanci sadržanih u našim tkivima i krvi. Detoksikacija podstiče
čovekove telesne mehanizme ozdravljenja i dovodi do poboljšanja stanja kod bilo koje
bolesti. Jedna od proverenih prirodnih metoda čišćenja organizma je post ili lekovito
gladovanje, tokom koga se naš organizam odmara od varenja hrane a energiju koju štedimo
organizam preusmerava na lečenje i oporavak. Post zapravo stvara pogodne uslove za
samoizlečenje. Ovaj način posta, može se upražnjavati jedan, dva ili više dana, pa čak i
nedelja. Najlakše vrste gladovanja, koje se preporučuju u svrhu čišćenja organizma, su
jednodnevni post na vodi ili trodnevni post na vodi. Takve vrste postova nisu zahtevne i
možete ih povremeno sprovoditi (1-2 puta mesečno) u svrhu čišćenja organizma i prevencije
bolesti.
– Creva su jedna od najvažnijih građa u telu. Često se dešava da imamo neki bol a da on nije
direktno povezan sa promenom na tom delu tela. A to su najčešće promene na crevima. Od
velikog značaja je da nam creva budu uvek čista i dobro ispražnjena. Neki delovi tela
nemaju senzore za bol, kao što je mozak i kao što su creva. Zato se nekada dešava da ljudi
imaju problem sa crevima a zapravo tome ne pridaju značaj jer ne osećaju bol. Ali možemo
imati simptome u poremećenom radu creva. Kada simptome lošeg varenja ne shvatimo
ozbiljno može doći do niza drugih tegoba. Najpre se javljaju problemi sa neredovnom
stolicom, problemi sa opstipacijom ili dijarejom, narušava se odnos između dobrih i loših
bakterija, tako može doći do trovanja creva. Da li će ostaci hrane postati otrov zavisi od
vremena koje ostaci hrane provedu u crevima. Dužim zadržavanjem hrane u crevima dolazi
do stvaranja toksičnih materija. Mnogo ljudi je pogođeno opstipacijom, jedu 1kg mesa, 1kg
hleba i 200gr salate a to nije dobro. Takva hrana pritiska zidove debelog creva stvarajući
proširenja i tako ubacije toksične materije u naše telo. Kada se puno proširi debelo crevo
može doći do pucanja, onda se oštećuje mikroflora i pada imuni sistem. Kada imamo
opstipaciju i doručak i ručak i večera se zadržavaju u crevima i onda dolazi do truljenja
hrane, što sa druge strane izaziva niz različitih oboljenja. Kada imamo osobu koja je bolesna
uvek se treba zapitati kakva su joj creva. Zato je važno detoksikovati creva.
-Hrana može biti moćnija od lekova. Neka istraživanja pokazuju da hrana takođe može
uticati na gene koji određuju hoćemo li dobiti kancer, srčano oboljenje, depresiju itd. Mi
možemo gen za neku bolest da prenesemo ali ga ne moramo aktivirati ako ga ne diramo. Da
bi se takav gen aktivirao moramo da ga stimulišemo, pokrenemo. Mi svojim stilovima
života aktiviramo razne bolesti a onda se izgovaramo na genetiku. Hrana koju unosimo,
naročito šećeri mogu biti okidač za razna oboljenja kao što je kancer, dijabetes itd. Ishrana
zdravom hranom ne samo da produžava život već i održava visok kvalitet našeg života.
Raznovrsnost i celovitost namirnica u ishrani daje optimalnu iskorišćenost svih hranljivih
sastojaka koji su potrebni našim tkivima i ćelijama. I ako smo dobrog zdravlja a posebno
kada nam je zdravlje narušeno nećemo sebi pomoći ako ne unosimo celovite namirnice, jer
takve namirnice imaju isceljujuće dejstvo i na telo i um. Ako odete kod lekara, tablete su
očit odgovor. Ali one leče osnovnu bolest i veliko je pitanje koliko su dugoročno efikasne.
Mnogi ljudi imaju detinju veru u lekove. Uzimaju ih pri svakom zdravstvenom problemu.
Naime, ljudi žele brza, a ne prava rešenja. Ako promenite način ishrane, uključite fzičku
aktivnost, potrudite se da izbegnete stres, dovoljno spavate, provodite vreme na svežem
vazduhu lekovi vam neće biti potrebni.
-Unošenjem vlaknaste hrane (voće, povrće, žitarice, orašasti plodovi i mahunarke) su od
izuzetnog značaja za sprečavanje teških oboljenja creva, hraneći korisne bakterije koje se u
njima nalaze. Ukoliko se vlakna ne unose u dovoljnim količinama dolazi do poremećeja
crevne flore. Uzimanjem banane, crnog i belog luka može biti od koristi za crevnu floru.
Vlakna stvaraju uslove za redovne stolice. Najbolji izbor za sprečavanje opstipacije je
uzimanje vlaknaste hrane. Potrebna je pravilna ishrana, fizička aktivnost. Hrana koja ne
sadrži vlakna ( meso, jaja, sir, beli hleb, prerađeni šećeri, gazirani napici itd.) nisu dobar
izbor. Potrebno je izbegavati hranu koja sadrži prerađene šećere, beli šećer, smeđi šećer.
Šećeri su osnovna hrana gljivicama. Izbegavati hleb sa kvascem, namaze, soseve, alkoholna
pića, sirće svih vrsta, pečurke, kafu i kofeinske napitke.
-Pravilno kombinovanje hrane zaista deluje. Šta god da želimo da radimo potrebna nam je
energija. Ljudsko telo nije stvoreno da u želucu probavlja više od jedne koncentrisane hrane.
A sva hrana koja nije voće i povrće je koncentrisana hrana. Mi ne samo da jedemo različitu
hranu nego je jedemo za isti obrok, a to predstavlja ogromno opterećenje za naš probavni
sistem. Upravo, nepravilno kombinovanje hrane je razlog zašto nemamo dovoljno energije.
Uzmimo npr. meso i krompir, to je skoro svakom omiljeno jelo. Ali šta se dešava ako ove
dve namirnice kombinujemo zajedno? Krompir pečenjem gubi vodu i postaje koncentrovana
i skrobna namirnica. Varenje skrobnih namirnica počinje u ustima, pod dejstvom enzima
ptijalina i ne zadržava se dugo u želucu a probavni sok potreban za razgradnju ove
namirnice je bazan. Međutim proteini se vare 3-4 h u želucu i za njihovo varenje je potrebna
kisela sredina koja se stvara pod dejstvom hlorovodonične kiseline. A šta se dešava kada se
pomeša baza i kiselina? Probavni sokovo će se neutralisati. I tako telo luči više probavnih
sokova a to iziskuje ogromnu količinu energije. Novi probavni sokovi luče se u želucu i oni
se ponovo neutrališu. I opet je potrebno više energije za lučenje probavih sokova. Taj proces
dugo traje. Hrana ostaje dugo u želucu i zbog toga smo posle jela toliko umorni. Takva
hrana zadržava se i do osam sati u želucu. Na kraju hrana kija se nje dobro svarila napušta
želudac uz pomoć peristaltike creva. I šta se događa? Proteini koji su bili tako dugo u želucu
su istrulili. Takva hrana stvara toksične materije, a zbog truljenja i fermentacije dolazi do
stvaranja nadimanja i gasova. Zato je pravilno kombinovanje hrane ključna stvar za dobro
zdravlje i za dobar rad probavnog sistema.

Autor: radiotitograd.me (K.R.)

Podijeli na:

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Titogradske vijesti, top2,

00:09h

Titogradske vijesti, top2

12.08.2022. u 23:19h

Titogradske vijesti, top2

12.08.2022. u 23:16h

Titogradske vijesti, top2

12.08.2022. u 22:48h

Titogradske vijesti, top2

12.08.2022. u 22:40h

Titogradske vijesti, top2

12.08.2022. u 22:34h

Skip to content